Синови џихада у колевци демократије

Пише: Џевад Галијашевић

Могао би 8. новембар бити уписан у политичку историју бешчашћа ЕУ као датум када је земља извозник тероризма добила условно зелено свјетло за отварање преговора за приступање породици европских народа. Има ли већег парадокса од чињенице да самозвана колевка демократије даје препоруку за отварање преговора земљи која слови за мајку свих синова џихада?

ПУТ ИЛИ СТРАНПУТИЦА?

У извјештају Европске комисије истакнут је напредак у реформи јавне управе. Након пет година од усвајања Акционог плана за реформу јавне управе, план је имплементиран – дјелимично и у ограниченој мјери. Даље, као демонстрација још једног суптилног лицемерја стоји да је у области правосуђа постигнут одређени напредак, који пак није видљив у борби против корупције. Назадовање у гарантовању слободе оправдава се криминализацијом клевете у Републици Српској. Улога Кристијана Шмита у промијени правног оквира – кривичног, изборног и других закона, судски поступак који се по Шмитовом закону води против предсједника Српске, те утицај на правосуђе који имају западни амбасадори у БиХ и Шмит – није таргетирана као битна.

Такође, ни ријечи о Уставном суду БиХ у коме је улога судија (из Албаније, Македоније и Немачке) додељена странцима.

Безбједност у извјештају није поменута иако пријетња Европи долази из БиХ, која од 1990-их до данас представља важну одскочну даску глобалног тероризма и радикалног ислама.

ПРОЈЕКАТ ПОЛИТИЧКОГ ЗАПАДА

О тој теми, неисцрпној када је у питању БиХ, заједнички извјештај саставили су Влада Републике Српске и носиоци парламентарне власти из Бањалуке и доставили Савјету безбједности УН.

Ова неусаглашеност интересовања ЕК и УН о питању безбедносних ризика може се објаснити тиме да су све исламистичке организације и структуре које манифестују спремност и способност употребе бруталног насиља замишљене и организоване у државним, обавјештајним и безбједносним структурама политичког Запада. Од првих замисли Велике Британије и организовања радикалне организације Муслиманска браћа (1928) до данас – гради се јединствена политичка платформа за насилно дјеловање у исламском свјету.

У почетку је Муслиманској браћи додељена улога важног инструмента контроле и надзора над привидном деколонизацијом исламског свијета а касније је платформа политичког радикализма наметнута сиромашним и непросвјећеним муслиманским друштвима као идеолошки образац који има за циљ формирање терористичких организација.

РОДНО МЕСТО ТЕРОРИЗМА

До почетка протеклог рата на Балкану исламске терористичке организације и неке исламске државе спонзори тероризма дјеловали су самостално и без координираних активности. Након тзв. босанског рата, исламски тероризам, финансијски, кадровски, технички и организацијски ојачан, изнедрио је својеврсну доктрину тероризма која се заснива на широком спектру неконвенционалних дјеловања. Бројне хуманитарне, добротворне, образовне, финансијске и друге организације, те медијске куће послужиле су као инструменти за прикупљање финансијских средстава, вјерску индоктринацију, инфилтрацију у исламску популацију, стицање популарности међу исламском омладином, образовање кадрова, регрутацију терориста, њихову обуку, кријумчарење оружја и „увоз“ терориста.

Већина ових и сличних организација само су покриће за неконвенционално дјеловање политичког, економског, психолошко-пропагандног, оружаног, обавјештајног и субверзивног карактера што се подузимају против непријатеља ради остваривања психолошких, економских, социјалних и политичких циљева.

Деведесетих је, уз помоћ Запада, покренут систем организовања и терористичких организација у срцу Европе, у њеном оданом протекторату – Босни. Зато се разговор о терористичкој пријетњи на Балкану увијек усмјерава на познате адресе: Босна, Косово и тзв. Санџак, али пре свега Босна.

НАТО ЏИХАД

Активности оба Изетбеговића и њихових паралелних политичко-обавјештајних структура имале су отворену подршку са Запада у ширењу исламистичке идеологије међу Бошњацима у сврху сламања српског уставотворног статуса и конститутивности.

Јачање утицаја ислама у друштву и институцијама дејтонске БиХ није скривано – манифестовано је као циљ. Око 10.000 „спавача“ извршавало је терористичке акције широм земље, а више од 500 џихадиста је отишло на ратиште Сирије и некажњено враћено у БиХ. Само 45 правоснажних пресуда џихадистима Сирије биле су резултат нагодбе тужилаштва и терориста и подразумјевале су новчане казне. Чак и ријетки појединци који су упућени на издржавање казне одавно су на слободи.

„Корона криза“ послужила је за консолидацију, наоружавање и финансијско јачање док је мигрантски талас крио нови мобилизацијски потенцијал.

Занимљиво је да је већ након три мјесеца украјинског рата, од фебруара до маја 2022, у Украјину отишло 169 џихадиста који су се, као војници специфичног „НАТО џихада“, прикључили украјинској војсци.

На мапи ове приче није тешко утврдити на којем делу европског пута се налази БиХ. За даље напредовање заслуге се могу приписати само политичком Западу за чије интересе синови џихада дижу терористичке тензије широм света, па и у ЕУ – колевци тзв. демократије.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: