Аутор чувене слике „Улазак Цара Душана у Дубровник“ – Марко Мурат, поносан на своје српско

На великој међународној изложби у Паризу 1900. године, која је на симболичан начин наговестила рађање новог доба, нашли су се бројни излагачи из целог света. Свако је у својој области и према могућностима приказао достигнућа у разним областима и делатностима: привреди, науци, техници и технологији, издаваштву, као и у уметности. Међу уметничким делима у српском павиљону изложбе јасно се, по величини и начину сликања, издвајало велико платно младог српског сликара из Дубровника Марка Мурата (1864–1944) с темом „Долазак цара Душана у Дубровник”. Да ли због теме или нечег другог, на њој и на њеном аутору оба светска рата оставила су своје белеге.

Пореклом из места Лука на острву Шипану, Марко Мурат је нижу и вишу гимназију завршио у језуитском семинаријуму, или сјеменишту, у Дубровнику, где је стекао темељно образовање и васпитање. До одласка на студије сликарства у Минхен, дане безбрижног детињства и ране младости проводиће с друговима на Шипану и у Дубровнику. У аутобиографији „Из мог живота”, коју је написао у позним годинама, рећи ће да је то раздобље најлепше у његовом животу.

По окончању Првог светског рата Мурат се враћа у Београд и учествује у оснивању Удружења ликовних уметника у Београду. Већ наредне године био је изабран за члана Српске краљевске академије. На предлог министра просвете Краљевине СХС, именован је за управника новооснованог „Надлештва за умјетност и споменике” у Дубровнику као главни конзерватор уметничко-историјских споменика Дубровника и околине. На том месту остаће до одласка у пензију у пролеће 1932. године. Дружио се с многим познатим личностима из културног живота Београда, Дубровника и Загреба, између осталих с Урошем Предићем, Ђорђем Јовановићем, Ристом и Бетом Вукановић, Иваном Мештровићем, Миленком Веснићем, Богданом Поповићем, Лазом Костићем, Симом Матавуљом, Миланом Шевићем, А. Г. Матошем, Лујом и Ивом Војновић, Костом Страјнићем…

Витез академије

Позив да излаже у српском павиљону Светске изложбе у Паризу Мурату стиже у време припреме за другу самосталну изложбу у Београду 1898. године. Још током студија Мурат је желео да наслика велику историјску композицију која би приказала долазак моћног српског средњовековног владара у град Дубровник. Позадина је била заправо тежња Срба и Хрвата за ослобођење Дубровника, који је у то време био под влашћу Аустроугарске. Такође, она је требало и да учврсти везе Србије с Републиком светог Влаха на Јадранском мору. Према Муратовом уметничком виђењу, то ослобођење може да изведе управо неки нови Душан.

 За слику Мурат је добио бронзану медаљу и титулу Officier d’academie, коју је за посебна уметничка остварења додељивао одбор Светске изложбе на челу с председником Француске.

Достојанствен и моћан став цара Душана превладава сликом. Он је у пратњи царице Јелене и сина Уроша, у руци држи мач и корача испод свиленог балдахина који носе четири дубровачка властелина. Поред балдахина је група девојчица која по царевом путу просипа миришљаво цвеће, кадуљу, смиље, рузмарин, лаванду…

 По повратку с изложбе требало је да је откупи Народни музеј, али се то није десило. Након преговора с државним чиновницима, уметник је одлучио да је поклони лично краљу Александру Обреновићу, јер је желео да, како је забележио на једном месту, „краљ српски кад год прође поред те слике сети се Дубровника који чека ослобођење”.

Погођен начином на који су се опходили према његовом делу у које је уложио много знања и труда и у које је излио сав свој уметнички, духовни и национални осећај, Мурат је након конзервације и рестаурације поред свог потписа у доњем десном углу дописао следеће речи: Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a. s. 1922 („После инвазије варвара рестаурирано од аутора 1922. године”).

Политикин забавник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: