ИН4С

ИН4С портал

Зашто генерални секретар НАТО-а путује по Балкану?

1 min read
Jens Stoltenberg

Јенс Столтенберг; фото: rbk.ru

Приредио: Александар Борисов

Прошле недеље је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг започео петодневну турнеју по Балкану. Путовање високог званичника НАТО-а у Босну и Херцеговину (БиХ), Косово*, Србију и Северну Македонију има за циљ јачање позиције алијансе у региону, као и постизање солидарности са Бриселом према Русији од две неутралне балканске државе.

Столтенберг ће од 19. до 22. новембра путовати кроз „буре барута“ Европе, како се незванично назива Балкан. Ситуација у појединим земљама у региону је заиста експлозивна, а НАТО се свим силама труди да је држи под контролом. Дан раније Норвежанин је стигао у Сарајево. Овдје планира посјетити локални штаб НАТО-а, чији је главни задатак „промовисање реформе босанских оружаних снага према НАТО стандардима“. Према информацијама објављеним на званичном сајту алијансе, планирани су преговори са представницима републичких власти и са високим представником за БиХ Кристијаном Шмитом. Истовремено, легитимитет овог другог, именованог кршењем утврђених процедура и без договора са Саветом безбедности УН, изазива сумњу код многих. Дакле, руководство Републике Српске – једног од државотворних ентитета БиХ – уопште не признаје Шмитов мандат. А лидер босанских Срба Милорад Додик сматра да је канцеларија високог представника институција за спољно управљање земљом које се БиХ мора ослободити.

Иначе, чини се да генерални секретар НАТО нема намеру да се састане са самим председником Републике Српске (РС). То и не чуди, будући да је Додик познат по негативном односу према Бриселу и Вашингтону, а такође доследно критикује алијансу и САД због грубог мешања у унутрашње ствари БиХ. Уз то, управо је Бањалука – главни град у РС – кост у грлу чланицама НАТО-а, јер заправо блокира приближавање цијеле БиХ алијанси. За ову функцију Додик је био подвргнут санкцијама Запада. Што је, међутим, само појачало његову жељу да се одупре спољном притиску. Тако је политичар почетком новембра у интервјуу за Радио-телевизију РС рекао да је амерички амбасадор у Сарајеву Мајкл Марфи манипулатор који стално лаже и измиче, чак и када проглашава наводно штетан утицај Русије у Босни и Херцеговини.

У међувремену, НАТО даје посебан приоритет борби против „злонамерног руског утицаја, дезинформација и пропаганде“ на Балкану. Алијанса, преко Канцеларије за јавну дипломатију и Групе за стратешке комуникације, редовно организује тематске конференције о овом питању у региону. Финансира кроз грантове широку мрежу „независних“ невладиних организација, истраживачких центара и образовних програма. Наравно, евроатлантске и антируске оријентације.

Столтенберг ће 20. новембра преселити на Косово*. У региону, непризнатом од већине међународне заједнице, генерални секретар НАТО-а ће такође одржати састанке са локалним политичарима, посетиће локацију контингента Кфора (мировних снага НАТО-а), а такође ће прегледати структуре НАТО-а које делују у Приштини. Важно је напоменути да ће Столтенбергова посета Косову* бити одржана само неколико недеља након нагле ескалације сукоба између албанских Косовара и српског становништва на северу региона. Истовремено, ЕУ и НАТО су оно што се догодило окарактерисали као „терористичке нападе“ и заправо стали на страну Приштине. Према речима руског амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка, током сукоба, снаге КФОР-а су помагале Косоварима у њиховој насилној акцији против српског становништва у региону, чиме су допринеле ескалацији тензија на Косову.

Овај инцидент ће несумњиво постати једна од тачака преговора Столтенберга са руководством Србије, где ће представник НАТО-а допутовати 21. новембра. У Београду би требало да разговара са председником Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и другим званичницима. Западњаци су се уценама већ ослободили низа принципијелнијих политичара у српској влади. Тако је почетком новембра, под претњом санкција Београду, своју функцију напустио шеф Безбедносно-информативне агенције Србије Александар Вулин, који је сматран недовољно лојалним Западу.

Како се генерални секретар НАТО осећа када стигне у земљу коју је алијанса подвргла немилосрдном бомбардовању током НАТО агресије 1999. године, реторичко је питање. То, међутим, не спречава Брисел да активно кокетира са Београдом, који покушава да задржи неутралност.

Генерални секретар НАТО састаће се у Београду са председником Вучићем

Генерални секретар НАТО поново лобира за продубљивање интеграције Београда у алијансу зарад „стабилизације региона“. Он ће указати на потребу уједињења са Западом и увођења санкција Москви. И, наравно, рутински ће позивати на нормализацију односа са Приштином. Осим тога, западни блок, који је наишао на потешкоће у снабдевању Украјине муницијом, очигледно је заинтересован да од Србије, која има развијен војно-индустријски комплекс, набави одређене врсте наоружања за накнадни трансфер Оружаним снагама Украјине. Ако се Београд насмеши на ову удицу, НАТО стратези ће „убити две муве једним ударцем” – подржаће режим који надгледају у Кијеву и истовремено закомпликовати традиционално пријатељске односе Србије и Русије. Нема сумње да је неговани сан евроатлантиста да забију клин између словенских народа.

Последња станица балканске турнеје Јенса Столтенберга биће Северна Македонија, која је 2020. године постала 30. чланица НАТО-а. Предвиђено је да се генерални секретар у Скопљу састане не само са руководством ове земље, већ и проширеним преговорима са лидерима других земаља чланица НАТО у региону: Албаније, Хрватске, Црне Горе и Словеније.

Амбасада Русије у БиХ:

„Изгледа да нешто није у реду са логиком генералног секретара НАТО-а“, прокоментарисао је РГ у Амбасади Русије у БиХ Столтенбергове изјаве у Сарајеву. С једне стране, он говори о дестабилизирајућем утицају Русије, с друге стране, поздравља једногласну одлуку у Савету безбедности УН о продужењу мисије Алтеа, коју види као стабилизујући фактор. Као што је познато, Русија је начелно подржала ову одлуку.

Босански експерт за међународни тероризам и политички ислам Џевад Галијашевић:

Столтенбергов главни циљ је да заврши процес натоизације балканских држава. Државе попут Хрватске, Словеније, Северне Македоније и Црне Горе у потпуности подржавају војно-политички курс НАТО-а заснован на русофобији и искључивости Запада. А што се тиче БиХ и Србије, користе се разне мере да се убрза њихов пут ка пуној интеграцији у алијансу. Задатак НАТО-а је да удаљи Србе од Русије и изазове унутрашње сукобе унутар самог српског народа“.

Столтенберг је на челу ратоборне и злочиначке војне структуре, која преко њега и сличних посета регрутује нове војнике за планиране ратове са Руском Федерацијом и Кином. НАТО ће наставити да слаби државни капацитет малих балканских земаља и снабдева их оружјем како би оне постале нови војници који нападају Русију. Све што су Англосаксонци радили у Украјини, сада раде на Балкану, мобилишу нове граничаре западног света и оживљавају његову хегемонију.

Превод: ИН4С

Извор: Руска газета

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Зашто генерални секретар НАТО-а путује по Балкану?

  1. A što zaobiđe Crnu Goru,nije mu to lijepo ! Bogomi,tu nijesu čista posla ! Jes da im Ukrajina gricka budžet,a vala su mogli izdvojit i koji euro za tu kartu do PG,no što ovaj naš mora sad na ovu skupoću,plaćat kartu do Skoplja !Sve mi se činida je pomiješa Makedoniju sa Montenegrom ! Ne bi im bilo prvi put,ali što ćeš,moramo se i na to navić. A i vidi mu se da je nešto zbunjen,a kako neće,mrčo, nije mu se čudit !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net