Иницијатива да Никшић добије статус Града

Одборници никшићке Скупштине Општине (СО) данас у једногласно усвојили Иницијативу да Никшић добије статус Града.

Подсјећамо да је Иницијативу поднио предсједник СО Немања Вуковић, а у локалној скупштини то су подржали одборници и власти и опозиције.

Портал РТНК вам доноси цјелокупан текст Иницијативе:

У увјерењу да Никшић, попут Главног града Подгорице и Пријестонице Цетиња, баштини посебну вриједност за Црну Гору, те да је, по много чему афирмативном, препознат и ван граница наше државе, подносим иницијативу са циљем да се, умјесто досадашњег облика општине, Никшићу додијели статус града.

Разлози за подношење ове иницијативе дубоко су утемељени у историји и традицији Црне Горе у којој Никшић, територијално највећа и друга по броју становника Општина, заузима посебно мјесто и значај.

Од античке Андербе, преко Анагастума и старог Оногошта, па све до савременог Никшића, наш град – на раскрсници важних путева који су повезивали људе, народе и империје – грађен је, насилно разграђиван и обнављан више пута у својој бурној историји на којој су своје цивилизацијске трагове оставили Римљани и Илири, Готи, Византинци, Османлије… У средњем вијеку Оногошт, градска претеча Никшића, имао је значајну трговачку улогу. За вријеме династије Немањића био је важан трговачки и саобраћајни центар – са посебним акцентом на трговачким везама са Дубровником и Котором – и спона са градовима у унутрашњости. За османлијског земана, почетком XVIII вијека, добио је статус капетаније и имао утврду, пословни дио града, стамбене квартове, вјерске објекте, болницу, угоститељске објекте, био војни и административни центар. Истински процват Никшића започиње ослобођењем од Османлија, 8. септембра 1878. године.

Књаз Никола И Петровић Његош инсистирао је на развоју Никшића као модерне цјелине са адекватним урбанистичким планом. Први такав план из 1883. године дјело је познатог архитекте, др Јосипа Сладеа, чији је план града Никшића препознат као најбољи урбанистички план у тадашњој Европи. На тај начин, Никшић је добио јасне координате и матрице у којима наставља да расте, а изградњом низа репрезентативних објеката – Саборне цркве, Дворца краља Николе, комплекса

паркова и Царевог моста – успостављени су неопходни градски репери.

У посљедњим деценијама XIX вијека Никшић биљежи значајан прилив становништва и постаје један од привредних, саобраћајних и културних центара Црне Горе. Развијају се пољопривреда и индустрија, отварају се школе, читаонице, културно-умјетничка друштва, штампарије, покреће се редовно издаваштво. Од 1884. почиње активни позоришни живот, 1898. оснива се КУД „Захумље“, покренут је и лист „Слободна мисао“. Темеље Опште болнице, прије више од 100. година, поставила је кнегиња Зорка. Под Требјесом је отворена и прва пивара, прва жељезара, прва банка, основана је прва локална радио и ТВ станица, штампане су прве локалне новине, изграђен је први кружни саобраћајни ток.

Гимназија је отворена послије балканских ратова (1913), а након II свјетског рата Никшић постаје универзитетски центар и град студената.

Његов континуирани развој, са прекидима изазваним I и II свјетским ратом – током којих је наш народ дао дивљења вриједан допринос слому окупатора и показао се достојним славних предака са Граховца, Вучјег дола и других наших „Термопила“, трајао је све до периода транзиције и грађанског рата 90-их година прошлог вијека.

Богата заоставштина с правом поставља Никшић у центар интересовања овдашње, регионалне и шире јавности. Археолошко налазиште Црвена стијена, према досадашњим научним истраживањима, уз Ел Кастиљо у Шпанији, најстарије је у Европи, и још увијек није истражено и може да пружи нова изненађујућа сазнања. Пажњу шире културне јавности плијене и Римски мост на Моштаници, бројни стећци, тврђава “Бедем“, Црква светог Петра и Павла, Манастир Светог Луке у Жупи никшићкој, Вуков мост, Хаџи-Исмаилова џамија, Хаџи-Исмаилов мост, бунар „Пашинац“, Црква светог Ћирила и Методија, Манастир Косијерево…

Данас је Никшић познат и по музејима, галеријама, позоришним и музичким фестивалима, спортским колективима од регионалног значаја. У граду под Требјесом, само током септембра, одржано је преко 100 спортских и културних манифестација. Што је најважније, надалеко познати „добри дух“ Никшића рађао је, и даље рађа – добре и вриједне људе, умјетнике и научнике који су својим стваралачким генијем обасјали планету и који својом имагинацијом овај свијет чине бољим мјестом за живот. Град је и по својој дефиницији урбана цјелина осмишљена за добар људски живот. Штавише, треба нагласити да је према одређењу Ђерђа Конрада, иначе врсног познаваоца културе урбанизма, град „самостварајуће умјетничко дјело“, јер се Никшић, као град умјетника и стваралаца уклапа и у то релевантно одређење и опредјељење града и градског човјека који воли опажајну и чулну разноврсност, слободу и задовољства, у естетичком и хедонистичком смислу. Никшић је посебан у том смислу и по природном резервату, парк-шуми Требјеса која грађанима и туристима омогућава јединствен додир са оазом природе у непосредном урбаном окружењу.

Вишевјековни трагови градског и институционалног живота видљиви су на сваком кораку. Ако је за француског хеленисту Жан-Пјер Вернана филозофија „кћи града“, онда би и само постојање Филозофског факултета у Никшићу, који баштини традицију Цетињске богословије основане 1863. године као прве установе високошколског образовања у Црној Гори, као и само постојање Никшићког позоришта које датира од 1884. године, били довољан разлог да Никшић добије статус града. Својим грандиозним „Тргом Слободе“, највећим у Црној Гори, Никшић оправдава статус града уклапајући се у, како у класичну тако и у савремену дефиницију града као урбаног простора са централним тргом који репрезентује слободу, културу, демократију и политичке институције. Као универзитетски град на чијем се Филозофском и Филолошком факултету образују учитељи и наставници, и гдје се изучавају свјетски језици, Никшић је и центар хуманистике која чува идеју хуманистичког образовања, а с тим и саму идеју града и етос урбанитета.

Географски положај са развијеном путном инфраструктуром ситуира Никшић на еквидистанцији између приобаља и континенталне регије, повезујући их на начин који овом граду даје гравитациону централност. Али, концепт града не представља само пуки „комплекс видљивих и опипљивих ствари“, укључујући и његове привредне потенцијале, већ тај концепт употпуњује и цијели комплекс онога што град чини, према ријечима Франка Фаринелија, „великим симболом у служби памћења и знања“. Никшић располаже управо тим симболичким потенцијалом који га чини градом у пуном смислу.

Све наведено, нису само елементи прескриптивне дефиниције града чије би захтјеве Никшић морао да испуни како би од Општине постао Град, већ представља управо реалну дескрипцију његовог постојећег историјског и културног стања. Отуда, Никшић одавно фигурише у колективној свијести, не само грађана Никшића, као урбани феномен своје врсте. Утолико би сваки глас који подржи ову иницијативу био знак да иза њега стоји цицероновска цивитас персона, „градски човјек“ који отјеловљује општу вољу и поштовање закона.

Реализацијом ове идеје отворио би се и пут за испуњење захтјева мјештана Жупе никшићке да поменута мјесна заједница, у разумном року, добије статус Градске општине.

Надам се да ће, након Скупштине општине Никшић, и Влада Црне Горе, у оквиру својих уставних и законских надлежности, ускоро покренути процедуру измјена и допуна Закона о локалној самоуправи и Закона о територијалној организацији Црне Горе – на начин што ће се локалној самоуправи у Никшићу, умјесто досадашњег облика општине, утврдити статус Града.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: