Због сумњи да је организовао завјеру против Његоша: Вуко Радоњић лишен гувернадурског чина

На данашњи дан, 28. новембра 1830. године на Цетињу је одлуком народног збора лишен гувернадурског чина Вуко Радоњић, због сумњи да је организовао завјеру против Његоша.

Премда је био осуђен на смрт, Радоњића је тек устоличени господар поштедио те казне. Први Његошев корак био је да омогући заштиту и потпору Русије. О томе свједочи његово прво писмо руском конзулу Јеремији Гагићу у Дубровник. Том приликом Гагићу шаље и “потвржденија” главара црногорских и брдских о свом избору за господара Црне Горе и Брда. Долазак на власт са седамнаест година, послије дуге и стабилне владавине његовог стрица, изазвао је бројне контроверзе и сумње у његову владалачку способност и спремност да понесе тежак терет народних и државних послова на својим плећима.

Ситуација у Црној Гори одвијала се доста брзо. Аустријанци су одлучили да искористе несређено стање у Црној Гори како би заузели манастире Подмаине и Стањевиће и учврстили утицај у Црној Гори. Вуколај Радоњић се, у которском предграђу Пучу, сусрео са представницима аустријских власти. У писму руском конзулу у Дубровнику Јеремији Гагићу Његош потанко излаже реконструкцију догађаја. Када је Вуколај Радоњић дошао међу главаре они су га испитивали, одузели му печат, лишили га чина и осудили на смрт, али на заузимање самог Рада Томова смртна казна му је преиначена у ослобађајућу, с том разликом да се рашчињује. У овом писму појављује се један интересантан детаљ.

Наиме, Његош обавjештава руског конзула о томе да му је гувернадур против њега послао једно анонимно писмо, у коме оспорава његов избор за наследника Светог Петра Цетињског. Овим писмом млади црногорски господар показује задивљујућу чврстину спрам Аустрије у првим данима своје владавине. Он моли Русију да стане на страну правде и да не дозволи сусједној сили да зарати са Црном Гором. Покушај Аустрије да се на препад докопа црногорских манастира неће проћи лако, што ће опет Русији задавати непотребне бриге и главобоље. Овај аустријски дипломатски препад Његош вјешто користи да укине гувернадурство. Седамнаестогодишњи младић не да се лако поколебати, он овим писмом поново потврђује своје стрепње и страховања, да би ситуација могла измаћи контроли уколико се Русија на неки начин не умијеша. У свим овим писмима осјећа се Његошева скривена намјера да се у што скоријем року обрачуна са Радоњићима, а нико од његових непријатеља и не слути да то може да учини овај млади човјек.

Тако да је напад Аустрије на манастире у ствари био напад на политичку моћ Петровића, који се уједињују око свог духовног представника, чврсто ријешени да искористе смрт Светог Петра Цетињског и општенародну заклетву да до Ђурђева дана неће бити крвопролића и крвне освете, како би се обрачунавали са Радоњићима, породицом гувернадура, која је своју политичку подршку градила на аустријској и венецијанској страни.

Светигора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: