Српска прича
1 min read
Често пијем кафу са једним мојим пријатељем, Црмничанином, бистрећи мутне српске воде, једним оком гледајући на Црну Гору, другим на влашћу опустошену Србију.
пише: Милан Миленковић
„Знаш“, каже ми он једном, „ми смо на Србију гледали као на Јерусалим; мислили смо да је у њој све Карађорђе до Карађорђа, па смо се, кад смо у њу дошли, мало разочарали, видевши реалност. Онда смо према њој почели да се понашамо као да је туђа„.
Разумем га потпуно. Кажем: „И ми смо мислили да је Црна Гора наша Спарта, па смо се мало изненадили да нам потомци Вука Мандушића наплаћују употребу бојлера„.
Но, са једним народом је као са породицом: таква је каква је. Једни од других не можемо побећи, јер смо наши, са свим врлинама и манама. Несрећа многих Срба из Црне Горе, па и оних који себе зову Црногорцима, је што су Србију углавном упознали кроз Београд, који је српски мало више него Загреб.
Или, да буде јасније: Цетиње није слика Црне Горе, а није то ни Подгорица.
Оно што вреди у српском народу и што је увек вредело, налази се између градова, по нашим гудурама и горама. Биће да је једна од српских несрећа што доброта, поштење и осећај српства опадају са надморском висином. И сам сам брђанин, Копаоничанин, и много сам пута видео у шта се претварају честити планинци, кад сиђу у градове.
Пописивачи Мила Ђукановића кажу да у Црној Гори има тридесетак процената Срба, што се, међу псеудопатриотским круговима у Београду, тумачи као мало фали, па издаја српства. Смео бих опкладу да бацим да у Београду, истом том Београду, који се лажно представља као бастион српства, нема 30% тврдих Срба, оних који су спремни да због своје припадности остану без посла, посебно у државној управи, и који су спремни да се због српства изложе шиканирању од стране режима. Београд строго суди другима, себи никада.
Често, у својим емисијама, трпим нападе слушалаца на „динароиде“, Личане, Херцеговце и Црногорце, који су, је ли, окупирали Србију и који у њој држе најуносније послове и комбинације. Кажем им да њима, Београђанима, нико није крив што су пили пиво по кафанама и зезали се по дискотекама, док су се „динароиди“ међусобно повезивали. Нико им није бранио да се и они умреже, уместо да кукају. Уосталом, у читавом свету је уобичајено да брђанска виталност надјача градску млитавост и ту приговора нема. И Шкоти су, у Британији, највиталнији елемент, а и код нас, на Балкану, је такав случај: Херцеговци господаре Хрватском, а Санџаклије Федерацијом БиХ.
Више треба да нас брине шта ће се са српством десити кад горштака нестане и кад нам се крв успори, него што бринемо што су они умрежени.
Као брђанин, усуђујем се да потврдим један стереотип који влада: планинци су поларизовани, средњи тип готово да не постоји. Строги морални критеријуми, који постоје у изолованим, планинским заједницама, доводе до тога да се и мали прекршаји морала гледају под микроскопом и онај, ко једном дође под стигму заједнице и буде оглашен за ниткова, нема више мотив да се исправи и поправи, па се мири са сопственим нитковлуком.
Тренутак нечијег посрнућа ми престрого судимо и не дајемо му шансу да се међу честите врати, па чак ни неким јуначким гестом. Можда би требало да размислимо није ли наш суд неправедан? Код мене, на Копаонику, када се нека породица огласи за рђаву, по три-четири генерације нико не говори са њима, а кад случајно, и не знајући ко је, седнеш са неким таквим у кафану, изненадиш се да није рогат, него да је човек као и ти.
Ко зна, уосталом, можда ово време у коме живимо и није тако лоше: прочистиће се оно што је у српству тврдо и постојано, а отпашће оно што је „плахо и лакомо“, како Његош каже. Тешка времена су увек била и нека врста филтера. Лично сам уверен да од српства није отпао, ма како се декларисао, онај ко слави крсну славу, онај ко није одбацио српски језик и, понајвише, онај коме још светле Милош и Лазар; за остале-нека им је Бог на помоћи.
Ово „позападњачавање“, које нас је захватило, ни за мрву није боље од турчења. У том смислу, за „Другу Србију“ овде и за Монтенегрине код вас, спаса нема, док за модернисте овде и Црногорце код вас, мислим да нису суштински отпали од српства, него да су само поколебани, а да је то колебање изазвало једновековно слабљење Србије као Пијемнонта српства.
На крају, желео бих да изјавим дивљење овим момцима који воде портал ИН4С, јер се, у тешка времена и под тешким условима, храбро боре за прадедовско наслеђе. Гушћи је западњачки мрак од турског и то треба свима да буде јасно, а НАТО мрак је још и понајгушћи, јер се њему мора жртвовати и Русија, последња узданица наша у овом касном, туђем и болесном свету. Свака искра, која још светли у овој НАТО помрачини, а ИН4С јесте та искра, у датом тренутку може да постане луча за српски народ.
Тешко је, ма како човек паметан био, наћи оријентацију у данашњем свету. Можда је, ипак, најбоље, кад те живот притисне и кад не знаш где би, следити прадедовски правац, јер је он настао не на темељу идеологија и пролазних вредности, него на темељу безбројних покушаја и погрешака, кроз много векова. Или, што би рекао Брана Црнчевић: „Сви ми себе дугујемо нерођеној деци, будимо потомци, да би били преци“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
mozda si u pravu,ali zapisase svaki kamen ko psi lutalice,jeste da ja nijesam sinter ,ali odakle im tolika mrznja pema soptvenome bicu,odakle crpe taj neugaseni jaz za mrznjom,svi do jednog su koristili sve drzave koje prodjose,e sada kao brane i ovo jada sto ostade ,kao zla bolijest ,toliko su jadni i bijedni,evo okomili se na ovaj portal sve gola spijuncina i fukara a imaju njihove tamo koliko ih volja,e ne nego ovdje im je najmilije,poceli se i genetikom baviti,otkopavaju i zakopavaju mrtve,ruse crkve kradu izmisljaju i u prsi junacke se busaju.manje zemlje a visih tvorova nije majka radjala,u Beograd su svi odreda Srbi ovdje Crnogorci i junaci kao Mandusic i Micunovic zajedno a sve jedan obicni bazibozluk,da im covjek moze vidjet samo oci,a to je ogledalo sta se u dusi covjeka desava,jer u njima je najveca istina,one ne varaju,e njihove oci bih volio vidjeti.Vidio sam svakavih i kod bijelih i crnih i zutih rasa,ali ovakvih nije covjek vido,bar tako predpostavljam.Dok je bio rat na Dubrovnik dolazi tako jedan u kafanu Velji Mlin,sijeda za sto sa jos dav tri bojovnika,za drugim stolom ja i moj jedan kolega on bradu i kosu kao najveci cetnik iako je iz partizanske porodice,kad ne vidje onako nas upta “ a vi sto radite“ tu,sjedimo kaze moj drug a ja onako pogledah mu male zelene ali zlikovacke okice pa dobacih“ izdajnici“,jeste da je bio naoruzan ali nas pogleda i nerece nista posto nijesmo bili mnogo bas prepadnuti njegovim nastupom upitah ga“ a bogati dokle ste stigli“ on me pogleda ne shvativsi da se zajebavamo sa njime pa onako hrabro sjutra na Stradunu pijemo kafu,ako ako odgovih ja i tako se zavrsi ta prica.
Samo godinu dana ksnije u opstini Buda stize Milova inkvizicija za utjerivanje poreza i svega drugog ,kad tamo na celo ekipe iz Podgorice onaj kapetan iz kafene od prije nekolio mjeseci poznao ga po zelenim okicama, urla vristi vika ,a izmedju ostalog kaze „ako nece da plate hapsi,ispektori iz Budvanske opstine gledaju kolege iz republike kao djeca kada vide prvi put crnog covjeka a oni kao krdo dadose se u juris kroz staru Budvu u kosulje na plave pruge i natpisom mislim republicka inspekcija ili policija.Tako oni shavtaju sve i kulturu i turzam i sve drugo,jedan serengeti od ljudi bez znanja kuture i svega drugog uvjek spremni na ostri ton i prijetnju,ali samo kada nose uniformu,kada su sami manji su od makova zrna,eto to su ti koji misle da su stvorili ovu drzavu.Pricaju oni o turizmu,a Purko je za njih genije a da znas ko je Purko sve bi ti bilo jasno.tako je sve u ovoj nesretnoj drzavi u koju dolazi samo onaj ko mora kao ja gdje mi je kuca i gdje sam se rodio,i ne cudim se nikome sto ne dolazi u ove nase krajeve ,jer ovo je postalo kao tifus pjegavc,svi znaju sve,i za sve im je Milo kriv.Nije da ga branim ali oavkj narod nije nego za oavkvog Kabadahiju,to je cudo jedno,nikad kritike,da je moje korito puno pa sve drugo nije vazno.Ali idu dani proklinjat ce majcino mlijeko dostinja,zalosno je sto ce omaldina biti gladna a ko zan mozda ih poslalju i u rat ovdje je sve moguce,svugje na planeti se mijenjaju rezimi sem ovdje.znaju dobro ko god drugi dodje mora biti gore,UDBA se mora rspustati a ona je kretor svega i novca i droge i sverca,medjutim i tome se blizi kraj,niko nece da rdadi,nista se ne isplati u selo se zivi kao u najveci grad a grada nigdje.Nego ne okrteci na ove strane ako ne molras kao ja ,a ko je tako navrati ako imas kada dolazim i ja brzo.Budi pozdravljen.
Nikola, sto padas u vatru?! Jebes balije, siptare i hrvate. Njima ideologija nalaze da se zrtvuju, busaju u grudi i vriste, nama duh Nas nalaze osmeh i disciplinu. To jeste bolnije postici, ali rezultat je gradivniji. Oni tu supstancu nemaju da bi trajali. Istorija je tako mlada i nikad dovoljno pengi da je ubiju.
i ja se slazem sa konstatacijom gore pomenutog druga komuniste,treba mu poslati par Cosinih i Serbovih knjiga i ovih novih nadahnutih Montengrina,neka covjek uci ,nije tako stara ,a uci se dok smo zivi.ipak bi pricekao malo do kraja sledeceg mjeseca ,svi su izgledi da ce vjerovatno Stevo dobiti nagradu 13 jul pa i to djelo mu poslati na adresu radija Snaga Naroda.Sve u svemu ako covjek naporno radi treba mu i smijeha pored ozbiljne literature,a ove znamenite licnosti to sigurno jesu.Danilo aferim,posalji mu nesto i o CPC,onako informativno,o radu na „podizanju “ spomenika kulture ili ocuvanju istih ,neka se zna kako nacionalni Crnogrci cijene komsije i djelove koje eto dobise u svojoj drzavi a da ni sami ne znaju kako,pa im smeta kada se probude oko 10 ujutro i idu na kavu ispred Mogrena,a tamo ploca u stvari tabla „okupatorske vojske“.eto tako moj dobri to je vasa vizit karta,sto vele i Srbijancima treba klima uredja,nijesam siguran da je to bas potrebno,ali im treba dosta nekih drugih stvari koje ne mogu nikako da shavte,da se vanilija ne moze oploditi nego vjestacki.to bi vec morali zanti ,jer postoje odredjeni recidivi koji egzistiraju samo na mrznji prema Srbima,a takvi su nacionalni Crnogorci Sciptari Hrvati i jedan dio muslimana.
Ne vidim sto je sjajno u ekstremnom nacionalizmu? Medjutim, svako ima pravo na misljenje pa i g. Milenkovic. S njegovom „brdskom karaketrologijom“ jos bih mogao da se slozim. Medjutim, vidim da je istoriju ucio uglavnom iz pogresnih knjiga.
P.S. „Crna Gora je Crnogoraca“ – Proglas kralja Nikole na Badnji dan 1918. godine
Наравно да је Црногораца,само,краљ Никола се писао као ЦРБИН
СРБИН
Сјајан текст Миленковића.
Свака ти част Миленковићу.Погодио си право у мету.Почети дан са оваквим текстом је право освјежење.
Ovi Milekovic je cudo od coeka , slusam skoro godinu dana njegovu emisiju i ne mogu vjerovat da ovakav pametan Srbin postoji.E da ovakav coek dodje na vlast Srpstvo bi Cvetalo.
Fino.