Заштитник
1 min readПише: Емило Лабудовић
Заштитник имовинско – правних интереса је институција чија је превасходна функција да штити државу од финансијских злоупотреба и штете настале било нечијим незнањем, самовољом, злоупотребом положаја или отвореном пљачком. И то је сасвим у реду, јер државу треба штитити од оних који поступају у њено име. Јер, одавно је умрла чувена Кенедијева реченица (мада кажу да ју је „позајмио): „не питај шта држава може да уради за тебе, већ шта ти можеш да урадиш за њу“? А многи су за њу „урадили“ толико да је ова синтагма испала сасвим обрнуто. А у том случају на сцену ступа њен заштитник, да спашава што се спасити може.
И Црна Гора, као држава која је „урадила“ за многе толико да још не може себи да дође, има свога заштитника. Није битно ко је персонално, важно је да га има. Чињеница да се тако ријетко оглашава у јавности требало би да упути на закључак да је у држави отприлике све у реду и да сви раде за њу, а не против ње. Ипак, кад се дотични огласи, е, онда је то баш гласно, толико да се издалека види како је „нешто труло у држави Данској“! А, богме, и у овој нашој.
Ако изузмемо оно чувено потраживање од већ одбаченог првог чувара правде и слободе Црене Горе, оног несрећног Кате, коме би да закину десетак хиљада евра због малтретирања познатог адвоката, једино пажње вриједно оглашавање заштитника десило се недавно. Наиме, заштитник је пред суд поставио одштетни захтјев по којем је бивша миистарка просвете… и осталог, дужна да, за почетак, исплати 100 хиљада евра, за колико је наводно оштетила државу „незаконитом смјеном директира школа“.
Тужена Весна Братић, екс министарка, већ почетком нандата, посмјењивала је око 140 директора школа са образложењем да нијесу обавили оно на шта их је закон обавезивао.
Није ми ни на крај памети и не сматрам се квалификованим да тумачим правне финесе овог случаја. Али, посигурно знам ово: те смјене ми неодољиво личе на један чувени виц. По њему, на једној бувљој пијаци муж и жена су, свако на својој тезги, продавали разну робу. У једном тренутку, пред мужевом тезгом се направила гунгула, чула се вика и запомагање „држ’те лопова“, па је жена, нормално, потрчала да види о чему се ради. Затекла је мужа узрујаног и питала га: „Шта то би? „Оде касетофон“, одговори он. „По којој цијени“?, пита жена. „По набавној“, одврати јој разбјешњели муж. Тако је, уз извињење часним појединцима, највећи број директора Весна отпремила „по набавној“, јер су им од пресудних услова за избор на ту часну функцију најубједљувије биле ДПС/СДП/СД/БС… итд чланске карте. Али, није овдје о томе ријеч.
Наравно, не желим ни у примисли нити да браним Весну, браниће њу мој земљак, адвокат, а још мање да оспоравам право заштитника да штити. Напротив. Али ме, као грађанина оштећене државе, живо интересује да ли ће и када ће заштитник пресавити табак и затражити да и други надокнаде штету коју су, чињењем или нечињењем, направили држави? Хоће ли неко вратити 10 милиона евра за оно чувено правно – финансијско мајмунисање око „Лименке“? Хоће ли ико надокнадити штету која је направљена будзашто продајом КАП-а оном никшићком пекару који га је, пошто је намлатио милионе и присвојио хектаре земљишта, коначно затворио? Ко ће да надокнади оних 100 милиона евра које је држава морала додатно да исплати Кинезима јер је неко „заборавио“ да испланира подгоричку прилазницу ауто – путу? Хоће ли и када ће бивши министар пољопривреде вратити макар ценат од оних нетрагом несталих и разграбљених 50 милиона долара Абу Даби фонда? Хоће ли заштитник обештетити државу за ону чувену „продају“ подгоричког градског земљишта усред града оном чувеном кучком сточару који је напрасно постао бизнисмен, по цијени којој се земља продавала на крајњој периферији? Хоће ли заштитник коначно прелистати десетине и десетине уговора којима је, у бесцијење (а уз врло цијењену провизију), распродавана државна имовина и утврдити чији су потписи на њима? Хоће ли онај Јованић и његова стечајна мафија, макар симболично, вратити нешто од силног „блага“ које су намакли судећи „и по бабу и по стричевима“ и распродајући туђи зној и муку? Хоће ли… хоће ли… нада, кажу, умире последња, а ова је, изгледа, „гецрктен“ још одавно.
Сва је прилика да ће државу да обештети једино Весна Братић, чије је министровање још од првог дана било „на нишану“ црногорске „дубоке државе“. Структуре која се, и поред номиналне смјене власти, и даље држи „као Скадар на Бојани“ и не да да се из мафиократије макар за корак искорачи у демократију и владавину закона. У систем у којем ће заштитник једако третирати како Весну Братић тако и Аца и Мила Ђукановића, Веселина Пејовића, Ивана Брајовића, Петра Ивановића, Миомира Мугошу, Блажа Јованића… разне „гвозденовиће“, итд, итд. Томе се узалуд надамо све док се до последње цигле не разури правосудно – тужилачки замак који су креирали и са свитом полтрона градили Весна Меденица, Катнић и ини. „Не липши магарче до зелене траве“, рекла би моја покојна баба.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: