Ђукановић: Ако Парламент неће, Влада може сама да одлучује о инвестицијама

Како не би долазило до оспоравања развојних пројеката, а уколико Парламент не жели да доноси одлуке о инвеситицијама, предлажем да се измјени законодавни оквир те да Влада самостално доноси одлуке о кључним инвестицијама. Ми немамо ништа против тога, а уколико нешто не промијенимо, остајемо у сценарију лоше међуинституционалне сарадње, поручио је премијер Мило Ђукановић на Премијерском сату. Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић је на то предложио да се направи анализа свих пројеката, те колико су нас коштала, како би се са, како је поручио, етикетирања прешло на факте.

Посланик Социјалистичке народне партије СНП Александар Дамјановић питао је премијера шта Влада Црне Горе планира да уради да би се отклонили разлози за евидентан застој у реализацији стратешких пројеката, укључујући и валоризацију појединих важних локалитета на приморју, односно да би се постигао шири друштвени консензус у реализицији стратешких пројеката.

„Или сте ви најодговорнији за ово стање и и проблем је можда у вама, а ако не, онда је у онима који се крију иза вас, а онда очекујем да укажете на кривце и да их политички идентификујете и казните, само ми немојте рећи да нијесте информиснаи о коме се овдје ради“, поручио је Дамјановић у образложењу питања.

Ђукановић је подсјетио да је раст БДП-а у деценији иза нас био 220 одсто, са пет милијарди еура страних инвестициија. То је за економију каква је црногорска било од изузетне важности.„Ближи смо ЕУ од свих држава Западног Балкана“, рекао је Ђукановић.

Како је додао, морамо привући страни капитал који ће са правилно искоришћеним домаћим ресурсима бити главна полуга развоја.

„Иако су све парламентарне партије негдје сагласне у томе, оспоравани су добро припремљени развојни пројекти. Разлози таквог односа су политички, како би се осујетила ефикасност Владе као носиоца тих инцијатива. Ипак, Црна Гора је и даље на врху инвестиционих дестинација и планирано је око 200 милиона инвестиција у туризму“, поручио је премијер.

Он има два могућа сценарија рјешења те ситуације.

„Да Парламент заустави блокаду инвестиција, иили да ако Парламент не жели да доноси одлуке о инвеситицијама и развојним пројектима промијенимо законодавство те да Влада потпуно самостално доноси такве одлуке. Ми не би имали проблем са тим. Трећи сценарио је лоша институционална сарадња и оспоравање пројекта које сад имамо“, поручио је Ђукановић.

Он је додао да су у Влади врло заинтересовани за то, не због опстанка Владе, јер опстају и без тога.

У расправу се укључио и предсједник Скупштине Ранко Кривокапић који је рекао да би са етикетирања требало прећи на факте.

„Направићемо оно што се у озбиљним државама зове „цасе-студy“ о резултатима Владиних одлука које смо подржали, да видимо који су ефекти, па ћемо моћи тачно да утврдимо да ли су те одлуке биле добре, да би смо у будућности могли знати да ли доносимо тачне или погрешне одлуке“, предложио је он.

Влада ствара услове за отварање и реконструкцију 70 хотела

Влада Црне Горе покренуће мјере које ће обезбиједити изградњу хотела са пет звјездица на југу и четири у мање развијеним општинама на сјеверу, рекао је премијер Мило Ђукановић који данас у Парламенту одговара на питања представника посланичких клубова. Како је додао, програм мјера који је Влада усвојила би требало да створи услове за отварање и реконструкцију 70 хотела.

Он је одговарао на питање посланика Демократске партије социјалиста ДПС Срђа Поповић којег је интересовало шта Влада ради у правцу подстицања висококвалитетног туризма и равномјерног регионалног туристичког развоја.

Ђукановић је рекао да је значај туризма и његов развој дефинисан стратешким документима, а да је Влада свјесна значаја повећања конкурентности економије и њеног раста.

„Радимо на развоју туризма посебно у сјеверном региону, са акцентом на Бјеласици и Комовима. Држава је тако одредила 40 милиона еура за скијалишта и то за Колашин 1600 19 милиона еура, и Смиљача 21 милион евра“, казао је Ђукановић.

Он је поред значаја аутопута, казао и да је Црна Гора претежно авио дестинација, те да је треба учинити значајно доступнијом.

„Један од услова за развој туризма на сјеверу Црне Горе је квалитетна саобраћајна инфраструктура, и сигуран сам да ће аутопут Бар Бољаре бити најзначајнији катализатор развоја сјевера,“ рекао је између осталог Ђукановић.

О стечају у Вектра Боки не треба да говори премијер

Самосталног посланика Обрада Гојковића интересовала је ситуација у компанији Вектра Бока која је у стечају, те ко ће сносити одговорност за новонасталу ситуацију.

Ђукановић је рекао да се не слаже да је штета ове приватизације десетине милиона еура, како је рекао Гојковић у образложењу питања.

„Није за очекивати да предсједник Владе даје изјаве о стечају, јер о томе треба да суди онај ко води стечајни поступак. Савјет за приватизацију је састављен од познатих људи а не од фантома, тако да је све провјерљиво. Нема разлога за мистификацију. У питању су људи који имају легимитет овог Парламента и који су били фокусирани на приватизацију“, рекао је Ђукановић након коментара Гојковића да су исти људи учествовали у приватизацији ХТП Бока, КАП-а и Жељезаре.

Гојковић је поручио да сматра да су све приватизације у Црној Гори катастрофалне, као и ова у Херцег Новом.

„Непотпуној примјени уговора о продаји акцијског капитала ХТП Бока, поред општине Херцег Нови, допринио је и низ других околности, укључујући свакао и оне које је изазвао инвеститор“, објаснио је Ђукановић.

Ђукановић је поручио да нема никаквог простора за шпекулације да ли је инвеститор био у посебном привилегованом статусу од стране Владе, јер је, како је рекао, посао добио регуларно преко тендера.

„Добро је да су радници показали одговорност након увођења стечаја, јер би било наопако да униште своја средства. Та фирма ће сигурно добити новог власника и радници ће добити нову шансу за радни ангажман“, рекао је премијер.

Ријешити проблем фитосанитарне контроле

Посланика Социјалдемократске партије СДП Изета Бралића интересовало је зашто и девет година након обнове независности није у потпуности ријешен проблем промета робе која подлијеже фитосанитарној контроли као дрвних производа на граничном прелазу Драченовац-Шипљани.

Како је премијер објаснио, Црна Гора и Србија су усагласиле законодавство у фитосанитарним областима са европским законима.

„Фитосанитарни преглед врши се три дана у седмици на нашој граници, а на граници Шпљини понедјељком и четвртком. Надлежни органи Црне Горе имају праксу састанака са органима фитосанитарних послова Србије гдје се идентификују проблеми и баријере и превазилазе се“, рекао је Ђукановић.

Како је рекао, црногорска страна ће инсистирати да се ово питање што прије у потпуности ријеши.

Едуковати грађане због велике потрошње љекова

Посланик Позитивне Црне Горе Дарко Пајовић питао је премијера шта ће учинити да здравствени систем у сегменту набавке и дистрибуције љекова функционише у складу са потребама грађана.

Како је премијер рекао, црногорски модел набавке и дистрибуције љекова показао је одређене слабости посљедњих година, а Влада је покренула низ мјера како би се то ријешило.

„Имамо нову Уредбу за максималне цијене љекова, и то је једна важна административна мјера како би се онемогућило повећање цијена изнад законом прописаних“, рекао је Ђукановић између осталог.

Он је рекао да ниво потрошње љекова превазилази многе земље Европске уније, те да ће бити потребна интезивнија едукација грађана и љекара на ову тему.

Посланик Либералне партије Андрија Поповић питао је у име клуба четири партије када се очекује доношење одлуке Владе Црне Горе о додјели дугорочне концесије за подручје и дјелатности „Луци Котор“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: