ИЈЗЦГ: У Црној Гори 22 регистрована случаја „великог кашља“, три бебе на болничком лијечењу

Институту за јавно здравље Црне Горе је током новембра пријављено 22 случаја оболијевања од пертусиса, болести која је позната и под називом ”велики кашаљ“.

До сада је, како су казали, велики кашаљ регистрован код три особе узраста испод годину дана, код једне особе у узрасној групи 1-5 година, код једне особе у узрасној групи 6-10 година, код 15 особа у узрасној групи 11-15 година, код једне особе у узрасној групи 16-20 година и код једне особе старије од 60 година.

“Сва три обољела у узрасној групи испод годину дана била су болнички лијечена и према доступним информацијама отпуштена су на кућно лијечење. До сада је регистровано 11 обољелих у Подгорици, четири у Даниловграду, два у Будви, и по један у Пљевљима, Никшићу, Котору, Тивту и Херцег Новом”, наводе из ИЈЗ.

Кажу да је повећан број случајева великог кашља регистрован у Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини, као и један смртни случај код одојчета узраста 2,5 мјесеца.

“Пертусис је високо инфективна бактеријска болест која захвата систем органа за дисање и која се карактерише нападима кашља. Узрочник је бактерија (Bordetella pertussis) која се налази у устима, носу и грлу инфициране особе. Ток болести је постепен, са неспецифичним симптомима прехладе, због чега се на почетку не посумња на велики кашаљ па обољели несметано шири болест. Бактерија се лако преноси са особе на особу капљичним путем тј. директним контактом са секретима слузокоже респираторног система обољеле особе који се дешава приликом кијања или кашљања”, каже се у саопштењу.

Из ИЈЗ истичу да је мања вјероватноћа преноса је контаминираним ваздухом и индиректним путем преноса са свјеже контаминираним предметима (врло ријетко).

“Симптоми болести се обично јављају 7 до 10 дана, али се могу појавити и до 21 дан од излагања узрочнику (период инкубације). У почетку, симптоми подсјећају на симптоме обичне прехладе, укључујући кијање, цурење из носа и благи кашаљ. Током наредне двије седмице, кашаљ постаје јачи, јавља се у нападима и некада је праћен хрипањем при удисању, зацјењивањем или повраћањем. Нарочито тешки симптоми се могу јавити код новорођенчади и непотпуно имунизоване одојчади тј. дјеце узраста испод једне године, код којих је ова болест неријетко животно угрожавајућа”, наводе у саопштењу.

Како даље појашњавају, адолесценти, одрасли и имунизована дјеца најчешће имају блаже или атипичне симптоме, иако се изражено обољење може јавити у свим узрасним групама посебно код оних код којих је од завршене вакцинације/ревакцинације прошло дуже од четири године.

“Најдјелотворнија мјера превенције је вакцинација, која се спроводи са три дозе ацелуларне вакцине против пертусиса која се апликује у виду комбинованих вакцина, а започиње од навршена два мјесеца живота, друга доза се даје са четири и трећа у узрасту од шест мјесеци (минимални интервал између доза може бити четири седмице па се вакцина може дати и са два, три и четири мјесеца живота)”, кажу у саопштењу .

Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота, најмање шест мјесеци након комплетно спроведене имунизације са три дозе, а друга ревакцинација се од почетка 2023. године спроводи приликом уписа у основну школу.

„Тренутни обухват са три дозе вакцине са компонентом против пертусиса код дјеце рођене 2018. године обухват износи 88,6% (прва ревакцинација 71,7%); за рођене 2019.г. обухват износи 87,5% (прва ревакцинација 65,3%); за рођене 2020.г. обухват износи 88,2% (прва ревакцинација 55,9%); за рођене 2021. године износи 82,5% (прва ревакцинација 35,2%);, код дјеце рођене 2022. године износи 75,6% а код дјеце рођене 01.01 – 31.05.2023. износи 47%“, додају у саопштењу.

Апелују на све родитеље да редовно и на вријеме вакцинишу своју дјецу, а они који касне са вакцинацијом што прије надокнаде пропуштене дозе, како би спријечили теже форме болести, компликације и хоспитализације.

„Овом приликом нарочито напомињемо да посебну опасност носи одлагање вакцинације када не постоје медицински оправдани разлози (нпр. код прехладе која није праћена повишеном тјелесном температуром или другим израженим општим симптомима)”, поручују из ИЈЗЦГ.

Подсјећају да се епидемиолошко истраживање континуирано спроводи са циљем правовременог лијечења и изолације обољелог као и утврђивања блиских контаката ради спровођења превенције антибиотицима и надокнађивања пропуштених доза вакцине.

„Нарочито је важно да се са вакцинацијом започне правовремено тј. већ од узраста од два мјесеца када одојчад треба даприме прву дозу комбиноване шестокомпонентне вакцине (DTaP-IPV-Hib-HepB), као и да сва дјеца узраста од пет година приме пропуштене дозе“, закључују у ИЈЗЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: