У партијама десет одсто грађана Црне Горе
1 min read
Милојко Спајић
Најјаче парламентарне партије, њих шест, имају око 64 хиљаде чланова, што значи да партијске књижице има најмање десет одсто пунољетних грађана Црне Горе.
У Црној Гори је у току нови попис становништва, па би, према најавама из Монстата, укупан број од 620.000 становника (попис из 2011. године) могао бити и мањи, што би значило да је проценат учлањених у партије и већи.
Колико је проценат учлањених у партије велики, показује примјер Њемачке гдје пет највећих партија (Хришћанско-демократска унија, Социјалдемократска партија, Странка слободних демократа, Алтернатива, Љевица и Зелени) има око милион чланова, што је у односу на укупан број становника (83,2 милиона), око 1,2 одсто.
Податке о броју чланова “Вијестима” су доставиле партије владајуће већине: Покрет Европа сад (ПЕС), Демократе, Демократска народна партија (ДНП), Нова српска демократија (НСД), као и опозициона Бошњачка странка (БС).
Из ПЕС-а, чији је лидер премијер Милојко Спајић, “Вијестима” су рекли да имају око 5.000 чланова, а из НСД-а, на чијем је челу предсједник Скупштине Андрија Мандић, око 10.100.
Демократе Алексе Бечића, како су казали “Вијестима” из те партије, имају око 20.000 чланова, колико и опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС), према раније саопштеним подацима.
Из ДНП-а, чији је лидер Милан Кнежевић, “Вијестима” су казали да имају између 2,5 хиљада и три хиљаде чланова и напомињу да реевиденцију нијесу радили од 2020. године.
Према евиденцији Генералног секретаријата, Бошњачка странка има око шест хиљада чланова.
“Оно што биљежимо као тренд јесте повећање броја чланова, посебно младих, што је за нас важна порука у правцу креирања политика за наредни период”, рекли су “Вијестима” из БС-а на чијем је челу Ервин Ибрахимовић.
Статутима црногорских партија прописано је да члан партије може бити сваки пунољетни грађанин Црне Горе који прихвата програм и статут партије и није члан неке друге политичке странке.. Чланство се стиче добровољним потписивањем приступнице.
Статутима је предвиђено да чланови имају право да учествују у остваривању програма и циљева партије, у креирању и спровођењу политике, да бирају и буду бирани у органе партије, да равноправно учествују у партијским активностима, да слободно изражава своје мишљење на свим нивоима организовања…
Према Закону о политичким партијама, партију може основати најмање 200 грађана са бирачким правом у Црној Гори, који својевољно потпишу изјаву о оснивању партије. Носиоци судијске и тужилачке функције, заштитници људских права и слобода, професионални припадници полиције и војске не могу бити оснивачи партије.
Не наплаћују сви чланарину
Све парламентарне партије не наплаћују чланарине, а код неких варирају, па су за партијске функционере оне веће у односу на грађане.
Из ПЕС-а су казали да чланарина износи десет еура годишње, али је сходно одлуци Предсједништва неће наплаћивати у првим годинама рада.
Државна ревизорска институција (ДРИ) је у извјештају о ревизији годишњег консолидованог финансијског извјештаја ПЕС-а навела да партија у 2022. години није остваривала приходе од чланарина иако је 17. августа 2022. донијела одлуку којом се регулише плаћање чланарине и начин утврђивања висине чланарине.
У БС-у чланарина износи од једног до пет евра.
“За чланове БС-а она износи један евро, чланови општинских одбора плаћају два еура, чланови Главног одбора три евра, док чланови Предсједништва, плаћају пет евра. Статутом је предвиђено да су плаћања чланарине ослобођени пензионери, ученици и студенти, који су чланови БС”, казали су из те партије.
Према финансијском извјештају БС-а за 2022. годину, приходи од чланарине износили су око 39,4 хиљаде евра.
Посланик и директор Демократа, Момчило Лековић рекао је да је Предсједништво у јулу ове године донијело је Одлуку о увођењу чланарине као дијела финансирања те партије.
“Овом одлуком прописано је да су чланови Демократа који су на државном и локалном нивоу јавни функционери, које кандидује партија, сагласно Закону о спречавању корупције (подносе годишње извјештаје о приходима и имовини Агенцији за спречавање корупције) у обавези плаћати чланарину у износу 2,5 одсто мјесечног примања по основу обављања јавне функције, а гдје укупни износ чланарине на мјесечном нивоу не може прећи износ од 10 одсто просјечне нето зараде у Црној Гори за претходну годину”, казао је.
Он је појаснио да чланарину у Демократској Црној Гори плаћају искључиво чланови који истовремено обављају јавну функцију, које кандидује партија, на државном или локалном нивоу, док су сви остали ослобођени плаћања чланарине.
“По основу плаћања чланарине, Демократе у складу са Законом, на мјесечном нивоу у просјеку приходују 2.000 евра”, рекао је Лековић “Вијестима”.
ДПС је 2022. године има приход од чланарине од око 144,4 хиљаде евра, показују подаци из финансијског извјештаја те партије.
Чланство у ДПС-у, који након оставке дугогодишњег предсједника Мила Ђукановића сада има вршиоца дужности предсједника (Данијел Живковић) не плаћају пензионери, студенти и незапослени, док она износи један евро мјесечно за чланове који су у сталном радном односу.
Према Одлуци о утврђивању чланарине, која је објављена на сајту Агенције за спречавање корупције (АСК), два одсто од примања за чланство у ДПС-у мјесечно издвајају запослени у Генералном секретаријату партије, пет одсто изабрани функционери на државном и локалном нивоу, а седам одсто функционери у органима управљања.
Чланарину не наплаћују ДНП и Нова српска демократија, чланице коалиције За будућност Црне Горе.
Реевиденција чланства ДНП-а након конгреса
Из ДНП-а су најавили да ће реевиденцију чланства радити након партијског конгреса који је заказан за 23. децембар. На Конгресу ће бити биран предсједник партије, а за ту функцију све општинске организације предложиле су Кнежевића, саопштено је недавно из те партије.
На Конгресу ће осим именовања предсједника бити усвојена и посебна декларација која ће дефинисати начела дјеловања партије у наредном периоду.
За крај децембра најављен је и редовни конгрес Демократа, док ће конгрес ДПС-а бити у јануару. На конгресу ДПС-а бираће се нови предсједник партије.
Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

