ИН4С

ИН4С портал

Бранислав Бања Калуђеровић: Зашто Мираш Дедеић није био достојан да наслиједи Антонија Абрамовића

1 min read

Бања Калуђеровић и Антоније Абрамовић

Да ли је скоро „насилно пензионисани“ од стране својих присталица на тзв. општем црногоском збору на Цетињу, „митрополит“ Мираш Дедеић био „достојан“ наследник на челу НВО ЦПЦ „митрополита“ Антонија Абрамовића?

Према казивању једног од највећих поборника ове НВО, Бранислава Бања Калуђеровићаније, што објашњава у својој књизи „„Из вјечног мира жива ријеч“ о „светом митрополиту“, чији дио ћемо данас представити.

Поодавно се постављало питање о националној припадности владике Михаила што имплицира и многа друга, између осталог и конфесионална питања, на која тек магловита и непоуздана будућност, може дати одговор.
Припадност некој другој нацији почива на доста несигурним и произвољним конструкцијама.
Сумња да му је презимењак Добрило Дедеић, припадник некакве ултра-српске странке не мора бити ни тако далек, као што се то чини на први поглед.
Помињани су и интервјуи у којима се пун праведничког гњева окомио на цркву чији ће лидер нешто касније постати.
Упркос свему, докази о његовој припадности црногорској нацији су много увјерљивији!
Свијету је позната, срећом не тако честа, аномалија „СИЈАМСКИХ БЛИЗАНАЦА.“
Ради се ту о некој својеврсној грешци у зачећу , што проузрокује спојеност близанаца појединим дјеловима тијела.
Највећи број таквих новорођенчади је кратког вијека.
На свој бизаран начин, веома му је сличан је и „Црногорски синдром“ срастања са фотељом.


Не дешава се то баш по рођењу, већ у неким каснијим годинама, чијим одмицањем проблем постаје све видљивији.
Једноставно, сраста човјек са фотељом и нема те хируршке интервенције која га може одвојити.
Митрополит Михаило је толико срастао са митрополитским троном да је то постало питање живота и смрти.
Бори се свим дозвољеним, а још више недозвољеним средствима, уз помоћ „сарадника“, нуспроизвода таблоидних медија, стављених у њихову службу.
Други, могуће и јачи доказ је отворено неподношење, како својих насљедника тако и претходника.
Заправо, свог потенцијалног насљедника не подноси, а претходника бјелодано мрзи.
Покушавао је годинама ту мржњу да прикрије, али је она експлодирајући избила на површину након одлука ОПШТЕЦРНОГОРСКОГ ЗБОРА, одржаног 3. септембра 2023. године на Цетињу када је владика Антоније проглашен Свецем.
Покушавао је којекаквим, углавном вербалним егзибицијама да оспори избор свог насљедника владике Бориса, а проглашење свог претходника митрополита Антонија Абрамовића, није поменуо нити једном ријечју.
Типично Црногорски!
Ближи му некако туђи Свеци и то тим више што су сумњивијег квалитета…
Од Светога Саве, светих Немањића, оцеубица и братоубица, до Светог Николаја Велимировића, Светог ваљда једино због тога што је око себе ширио неподношљив смрад, због конзеквентног одбијања да одржава личну хигијену…
Покушавао је и да затре све што је подсјећало на сада већ СВЕТОГ Антонија и његова дјела…
Такве је недавно преминули књижевник Марко Вешовић називао „монтенегринцима“.
То су типови који су доживјели потпуну метаморфозу – од духовне једноличности, преко моралне дволичности, до потпуне и свестране безличности.

Трећи доказ има неке црномагијске особености, а односи се на необјашњиве и необјашњене нестанке значајних новчаних средстава, донираних од наше дијаспоре.
Четврти, такође чврст доказ је његова сарадња са антицрногорским медијима, који сложно и оркестрирано заћуташе о покојном митрополиту, Светом Антонију, ма колико да су му давали простора, док им се то чинило профитабилним.
Пети доказ је скрнављење КАПЕЛИЦЕ из владичанског дома, у којој је владика Антоније вршио своје вјерске обреде, крштења и вјенчања.
Народ каже;
„Нека, свачија ће се знати“!
Било је за очекивати да истим путем настави и Антонијев насљедник, владика Михаило, али нити је он био тих домета, а ни увјерљиве вјерске чврстине, неопходне непоколебљиве узданости у правду, свакако достижну истинским вјерницима.
Одвајкада Црна Гора имаше периоде за слављења и за застиђа.
Својствено је то и другим народима, мада не тако видљиво као што је то под овом нашом капом небеском.
Могуће да је то због тога што нас је тако мало, па је све видљивије, а можда због тога што је код нас све у екстремним супростављеностима.
Знамо да узлетимо у толико слављеном чојству и јунаштву, а онда да потонемо у мрачне и испразне тривијалности, тонући у њих до непрепознатљивости.
Велики 31. октобар 1993. године остаће упамћен као велики дан, као један од највећих:

Домогао се тог узвишеног мјеста на начин који најблаже речено – изазива сумњу!?
Сво његово касније дјеловање, прецизније – недјеловање, доказивало је да су све сумње биле на мјесту.
Управо новообновљена ЦПЦ је постојала само номинално, као институција за трошење новца од донација и за тиху помоћ окупаторској цркви.
Окружен себи сличнима, а и каквима би друго, довео је дјело митрополита Антонија до потпуног расула.
Да се у то више не може сумњати, најбољи је доказ то што не привхата ни смјене ни пензионисања, само да би наставио да ради на извршењу задатака, одавно му од других наређеног.
Потоњи је час да се из горког искуства почнемо нечему учити, да би се опет достигле висине заслужене славе!
Са жаљењем се мора констатовати да је величанствена замисао митрополита ЦПЦ, условљена његовим прераним, неочекиваним упокојењем, остала недовршена.“

Намјено смо издвојили и цитирали без редакцијске интервенције дио из књиге Калуђеровића, који описује однос према Дедеићу, који је колико до јуче био неприкосновени и „свети“ шеф ове малобројне групе која себе зове ЦПЦ.

О Мирашу Дедеићу се мање више све зна, много текстова на нашем порталу било је посвећено разоткривању и разобличавању преваре зване ЦПЦ.

Ради млађих читала, да подсјетимо да је Антоније Абрамовић је бивши клирик Српске православне цркве, који је од СПЦ добио забрану чинодејства.
На иницијативу неколицине бивших комунистичких кадрова и црногорских сепаратиста на тзв. општецрногорском збору који је одржан на Цетињу, 31. октобра 1993. године, „изабран“ је за „митрополита“ тзв. ЦПЦ.

И у наредним данима, захваљујући књизи „Из вјечног мира жива ријеч“, објавићемо непознате детаље из живота Антонија Абрамовића.

Наставиће се…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Бранислав Бања Калуђеровић: Зашто Мираш Дедеић није био достојан да наслиједи Антонија Абрамовића

  1. Е мој Бањо Калуђеровићу , ЗАСРАМИ свакога свога . Дали си ти свестан своје БЉУВОТИНЕ са тим ништаријама . Дали ти знаш да је тај исти Абрамовић прије него ће крепати , молио Патријарха Павла да му дозволи да се покаје и да га врати у крило мајке Цркве . Наравно мудри Патријарх је то одбио . И поред тога ти мој Калуђеровићу чије је презиме изведено од твога некога доброга претка КАЛУЂЕРА блејиш и брукаш не само своје претке већ и своје потомке који ће ни криви ни дужни морати да ходају погнуте главе због бруке коју им ти остављаш . МИЗЕРНО је то мој Калуђеровићу дозла Бога .

    12
    3
  2. Meni su zanimljiviji ti Abramovići, pa se nadam da ćete brzo krenuti u pisanije o Antoniju, kako ste naveli. Izvesni Velimir Abramović, poznato lice sa Bgd televizija, navede da mu je ovaj Antonio rođak bliski! Crveni pop, crveni Velimir teslijanac, šta god da je! Po kazivanju Velimira, sestra mu nešto nije bliska al je ipak popularnija, kud i kamo, nego on. Sumnjaju ljudi da je prvosveštenica ovih jahača apokalipse sa svetske scene! Sumnjaju, nema dokaza bar javnih za to, al nikom nije jasno kako žena sa skoro osamdeset godina onako izgleda! Nejasne stvari su to, kad pričamo o Abramovićima, kad Velimir govori da su svi iz CG! Međ srbljem ime Abram, osnovicu prezimena, nešto ne nađoh. Ima Avram al svi to, u zadnje vreme, vezuju za to veliko pleme Hazara, o kojem izađoše mnoge priče kad poče rat u Ukrajini. I za kraj, a očekujem vaše tekstove na ovu temu, tatko i mama na ove teslijansko šejtanske Abramoviće, bili veliki komunisti. Partizani par excelance, pa mama bila i dir muzeja revolucije u Bgd! Pišite taj tekst o Antonelu, jedva čekam.

    4
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net