Од Србије против насиља до насиљем против Србије

Пише: Александар Ђурђев, посланик и предсједник Српске лиге

Иза Србије су још једни парламентарни, београдски и покрајински избори које је опозиција тражила и жељно ишчекивала, а власт у нашој земљи прихватила као нову провјеру изборне воље наших грађана, али и као још један доказ да живимо у уређеној држави и демократском друштву.

Стари Римљани су говорили да је глас народа глас Бога, а народ Србије, односно њени грађани јасно и недвосмислено су још једном поручили кога желе да виде на челу своје државе.

Опозиција је очигледно и на овим изборима наступила по старом опробаном рецепту – избори ће бити легални и легитимни ако их ми освојимо, а ако их изгубимо, треба их прогласити покраденим из било ког разлога.

Још од почетка предизборне кампање говорио сам да је листа Србија против насиља требала да се зове обрнуто – насиљем против Србије. Није то никаква игра ријечи, већ сурова истина и реалност.

То насиље су они испољили већ дан након одржавања избора, урличући испред Републичке изборне комисије и покушавајући да у њу упадну палицама и ножевима.

На страну то што су тражили поништавање градских избора у Београду испред институције која за то није надлежна, а не испред Градске изборне комисије, премда је овога пута разлог за покретања таласа насилних протеста крјање баналан – наводних 40.000 Срба из Републике Српске који су однијели превагу коалиције Србија не смије да стане.

Дакле, уз традиционалну постизборну жртву лажних поборника европских вриједности сада су се на мијенију нашли и Срби из ,,Републике Шумске” како они то неријетко воле да кажу.

Увијек је неко други крив осим њих, које њихов сопствени народ једноставно неће гласа и није тачна тврдња да је ово историјски успјех тзв. проевропске опозиције.

Напротив, ово је њихов историјски пораз, јер први пут смо на једном мјесту, у једној колони имали еврофанатике, русофобе и култур-расисте према припадницима сопственог народа и видјели смо да их подржава мање од једне четвртине грађана Србије.

Велики пораз доживјела је и лажна десна опозиција која није прешла цензус, а није га прешла јер су гласачи схватили да је Српска лига била у праву када је тврдила да је ријеч о Куртијевој петој колони у Београду која се, за разлику од Вучића или Вучевића којима албански екстремисти даноноћно пријете, слободно шеткају по привремено окупираном дијелу државе Србије.

Са друге стране, коалиција подржана од стране предсједника Србије Александра Вучића, човјека који је био мета бесомучних напада пропале опозиције која није ни имала ни план ни програм, остварила је незапамћен успјех у савременој историји европских демократија – освојила је надполовичан број посланичких мјеста у скупштини након десет година власти.

Такав вид повјерења грађана до сада нигдје и никада није забележен!

Грађани су рекли да суверенистичкој политици Александра Вучића, да његовом залагању за регионални мир и стабилност кроз иницијативу Отворени Балкан, да избору Милоша Вучевића за предсједника Српске напредне странке кога виде као будућег премијера Србије, да министру Милану Кркобабићу који оживљава села широм наше земље, да политици да пензије прате плате и још много чему другом.

Коначно, ко губи има право да се љути, али не и да руши државу и њене институције.

Опозиција у Србији ту лекцију никако да научи и зато ће, на крају, срушити саму себе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: