Детаљи убиства и покушаја убистава “шкаљараца” у Београду и ко је требао да побјегне у склониште у Црну Гору!

Криминална група Николе Вушовића, познатијег као Џони са Врачара, и Уроша Пиперског стоји иза више кривичних дела, међу којима је и неколико убистава. Група се сумњичи за убиства „Пинк пантера“ Александра Шарца, Александра Халабрина, Драгана Ристића Чађе, затим покушај убиства Милоша Ниловића Руња, а Нова.рс преноси све детаље ових ликвидација, као и какве су улоге окривљених биле.

Организаторима ове групе означени су Вушовић и Пиперски, а поред њих двојице група је бројала још 36 чланова. Међу члановима били су Недељко Тодоровић, Дарио Ђорђевић, Лука Церовић, Милош Миљановић, Александар Милошевић, Александар Наумовски, Владан Микетић, Владимир Ковачевић, Вук Урсулов, Дарко Малетић, Рашо Бан, Ђорђе Кнежевић, Иво Букљш, Јован Бошњак, Јовица Совиљ, Никола Качаревић, Лазар Илић, Марко Дракула, Марко Тацић, Милош Павловић, Недељко Тодоровић, али и остали.

Имали су различите задатке, а поједини су били накнадно ангажовали, само за извршење злочина попут Лазара Илића из Краљева.

Вушовић се терети да је августа 2020. године подстрекао припаднике своје групе да убију „Пинк пантера“ Александра Шарца у гаражи ТЦ „Ушће“, који је неколико недјеља након злочина преминуо у болници од посљедица рањавања.

„Вушовић је окривљеном Недељку Тодоровићу издао налог да направи план и пронађе погодно мјесто за извршење злочина, али и да направи план доласка и одласка са места злочина. Он је издао налог окривљеном Страхињи Савићу да буде возач и одвезе убице на мјесто злочина, а потом их и одвезе и тако омогући бјексто и то окривљеног Филипа Грујића који је најприје требало да убије Шарца. У злочину је требало да учествује и сада покојни Алекса Васиљевић. Ипак, за злочин је ангажован Лазар Илић као непосредни извршилац“, наводи се у оптужници против криминалне групе.

Оптужени Никола Качаревић требало је да искористи пријатељски однос који је имао Шарца и да га на тај начин намами на мјесто злочина, што је он и урадио.

За учестовање у ликвидацији Шарца, Качаревић је добио 6.000 евра на име награде што га је довео на мјесто злочина. Иначе, Качаревић је редовно извјештавао вође групе о томе гдје се креће Шарац, шта ради, гдје борави, али и уговорио неколико састанака са њим гдје је требало да буде извршена ликвидација. Ријеч је познатијим местима у Београду попут ресторана „Бабарога“, „Синђелић“, „Звездара театар“, „Вуле Ву“, а Качаревић је вођу групе Вушовића редовно обавјештавао о позицији Шарца, колико се задржавају у ресторанима..

Шарац је смртно рањен 17. октобра 2020. године, а кобног дана Качаревић је договорио састанак са њим у „Ушћу“, где је унапред испланирано његово убиство.

Окривљени Савић је за поменути ликвидацију изнајмио аутомобил „рента-кар“ агенције, којим је превезао оптуженог Лазара Илића на мјесто злочина. Илић је прије тога узео силиконске маске од Вушовића за извршење кривичног дјела. Кобног дана, поједини окривљени – Ђорђе Кнежевић, Марко Тацић и Иво Букљаш, имали су задатак да прате кретање Шарца, гдје је паркирао блиндирани „мерцедес“ који је возио, а затим су осматрали главни улаз. Пратили су његово кретање све до Шарчевог повратка од аутомобила, када му је Илић, око 16.15 пришао с леђа и из непосредне близине, из пиштоља са пригушивачем, га упуцао у главу. Илић је на себи имао заштитну маску црне боје, беле хируршке рукавице, качкет црне боје. Илићу су потом организовали бекство из земље у Црну Гору.

У оптужници су цитиране и поруке између окривљених уочи и након злочина.

Тако је Илић преко Скаја вођама групе посла поруку да је „спреман“, „да жели нешто више у животу, што са њима и може“, те да му је драго што је упао у причу с таквим људима и да је на њему да се докаже. Говорио је и да једва чека да „ово“ заврши, да оде у Краљево да покаже неким људима.

Са друге стране, вођа групе, Никола Вушовић је сараднику Пиперском писао да је имају једног „камиказу“ који ће извести акцију у Ушћу, да то није посао за њих, већ камиказе.

Након извршеног напада у ТЦ „Ушће“, Вушовић је следеће поруке писао непосредном извршиоцу Илићу: „Где си јуначино?“, потом му шаље да се показао у најбољем свјетлу, говори му да сви они „фамилија“ и да „ништа не брине“.

Ликвидација навијача Партизана Александра Халабрина

Окривљени припадници групе терете се и за ликвиудацију навијача Партизана Александра Халабрина. Оптужени су да 20. марта 2020. намамили Халабрина у изнајмљени стан на територији Београда, и то уз помоћ људи које је убијени навијач познавао, а потом га ликвидирали. Након убиства, његово тијело је закопано у селу Парцани.

Халабрин је убијен јер је, према тврдњама оптужнице, планирао убиство окривљених Дариа Ђорђевића и Уроша Пиперског.

Кључну улогу у злочину имао је и навијач „Рада“ Владимир Ковачевић Ковач, који је требало да кобног дана доведе Халабрина, кога је познавао, у Београд, што је он прихватио, не знајући шта му се спрема. Халабрина је убила НН особа, тако што му је пришла с леђа док је сједио и испалила му метак у главу.

Окривљени се се путем Скаја дописивали о ликвидацији Халабрина. Тако 10. марта, Пиперски шаље на групну комуникацију фотографију са телефона на којој је Халабрин са навијачем Ненадом Алајбеговићем званим Алибег, на шта један од оптужених коментарише следеће: „Два брата рођена на зиду смрти“, те да је сад „најјачи Веља који јури Цигане по граду, да је он сад право го*но жандарско, да их нико не претреса и да је он идол младима“.

Након убиства Халабрина, Пиперски је појединим окривљенима преко Скаја послао и да сада „храни црве у шуми“, те да је Алибег следећи. Иначе, навијач Ненад Алајбег је досад преживео чак неколико напада.

Исценирана несрећа, па метак

Криминалној групи „врачарци“ на терет се ставља и убиство бизнисмена Драгана Ристића Чађе у Калуђерици. Према наводима оптужнице, за убиство Ристића издвојено је 60.000 евра, а окривљени Дарио Ђорђевић имао је задатак да пронађене оружје (пиштољ, пригушивач и муницију) за извршење. Злочин је извршио Вук Урсулов, коме се суди у посебном поступку за убиство.

Кобног дана, Урсулов се најпре својим возилом довезао до Миријева, где је потом заменио аутомобил и „пасатом“ отишао у Калуђерицу. Најпре је исценирао судар са Ристићем, који је излазио из дворишта куће, а када је Ристић након „чукања“ напустио возило, Урсулов је пуцао у њега.

Окривљени су се дописали на Скају непосредно пре убиства, а тада је Дарио Ђорђевић послао да је „сутра музика“, те да је „спремно пецање“.

Пиперски је писао и да је „сутра дан Д“. Након злочина су такође размењивали поруке, те је тада један од окривљених написао: „Чађа оде, далеко му лепа кућа“.

Руњо за длаку избегао метак

Поменута група је покушала и да убије наводног припадника шкаљарског клана, Милоша Ниловића Руња, у познатом кафићу на Врачару. Ликвидацију је требало да изврши Милош Миљановић, док је окривљени Недељко Тодоровић требало да прати кретање Ниловића, односно где се креће, са ким и која места посећује. За овај напад било је обезбеђено 150.000 евра, а како није успео да то Миљановић уради, вођа групе, Никола Вушовић, ипак га је наградио са неколико хиљада евра и платио му одбрану након што је приведен.

Вушовић је за Ниловића био спреман да издвоји 50.000 евра из свог џепа, те да он ту има „интерес друге врсте“.

Из оптужнице се јасно стиче утисак и да Вушовић дуго прати активности Ниловића, те зна где је наводни припадник шкаљарског клана живео до ликвидације Владимира Поповића Попа, са ким има дете и слично..

Диабло, Пирана, Бубатронац…

Окривљени су за извршење кривичних дела користили Скај апликацију, која је била кључна и за њихово хапшење. Вушовић се уписивао као „Диабло“, „Пирана“, „Валхала“, Пиперски као „ЛеБрон Јамес“, „Бубатронац“, „Француз“, Дарио Ђорђевић је био „Међедина“, „Споменко Гостић“, „Калимеро“, „Синђелић“..

О томе колико је група била развијена, као какве је капацитете имала, говори број људи који је био ангажован приликом извршења различитих кривичних дела, те да су често ангажовали НН лица попут страних држављана и слично.. Такође, приликом претреса станова и сефова вођа групе, Вушовића и Пиперског, заплењено је 552.000 евра и 110.100 швајцарских франака.

„Увалити жицу смрти“

Да би имали увид у комуникацију лица која су сматрала својим противницима окривљени су успевали и да им дају или „увале жицу смрти“, како наводе у својој комуникацији, односно да својим противницима или особама које су им се замериле омогуће коришћење телефона са Скај комуникацијом, а да они нису ни свесни да су у посед таквих апарата дошли вољом ове организоване групе ради праћења кретања.

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: