Словенска душа

Пише: Мишо Вујовић

Зове ме доктор Пајо Перуновић, последња урбана легенда Никшића. Лекар меког срца и бритког језика, слаб на људску патњу, оштар и бескомпромисан на неправду.
“Да ли је то последњи поштени никшићки четник”, питам као и увек када се чујемо.
“ Последњи честити четник је јутрос отишао”, говори дрхтавим гласом Пајо.
“ Умро је Кићо”, наставља обуздавајући сузе. Остајем затечен, настаје тајац. Тишина испуњена тугом због одласка овог свестраног и драгог човека кога сам познавао скоро четири деценије као и брата му Живка – Жижу, париског архитекту – Србина емигранта, који је као и Кићо успео да се оствари у граду светлости.
Тешко је опраштати се од добрих људи ма колико година имали када нас напуштају . Још теже је у мало речи сажети један филмски живот какав је проживео за девет деценија свог битисања на земљи Крсто Кићо Мартиновић, рођени Никшићанин, Београђанин, Парижанин и Новљанин, у младости пилот, једриличар, падобранац, успешан у човек у свему. Почео је ка пилот једриличар а у падобранство је ушао готово без тренинга и постао првак Црне Горе у скоку на циљ педесетих година прошлог века.

А живот га у детињству и младости после победе комунизма у идеолошки униформисаној Црној Гори, као сина “државног непријатеља”, како су звали поражене припаднике ЈВуО, није штедео.
Са том репутацијом није примљен на Правни факултет у Београду, где су партијске препоруке биле важније од осталих референци, те се уписује на Машински факултет.
Кићу, су ипак више лежале друштвене науке од комплексних предмета и вежби на Машинцу који је захтевао интезивно присуство на факултету а он је, да би се издржавао и прехранио, био приморан да ради преко студентске задруге, успевши да уштеди новац како би купио пасош и отиснуо се у Париз, где је већ емигрирао брат Живко.
Са двадесетак долара у џепу, без знања језика Кићо студира економију, учи језик и хонорарно ради у Студентским диму као ноћни контролор.

Језик је брзо савладао, запослио се у једном пројектним бироу, где га захваљујући шарму и наочитости у тајне посла уводи асистенкиња Силанж. Веома брзо напредује – аванзујући у пројектанта на атомским централама.
Као већина монтењера Кићо је пленио елеганцијом и лепим манирима привлачећи позорност лепих дама из високих пословних и уметничких кругова.
Крећући се у друштву лепих жена, овај вечити нежења донжуанских манира, са пријатељем оснива агенцију за манекенке и фото моделе, сарађујући са најпрестижнијом светском агенцијом Елит.
Међу многим познатим личностима Кићо или Крис како су га ословљавали припадници џет сета дружио се и са славном Брижит Бардо, која је говорила да је словенска душа непревазиђена, као што је стилом, елеганцијом и господством био ненадмашан овај вечити нежења , џентламен са срцем детета, увек савршено одевен, срдачан и насмејан, један од ретких уметника живљења са стилом за кога се може слободно рећи да је био стопостотни власник свог живота.
Почивај у миру драги Кићо!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: