СДТ тражи да суд потврди оптужницу за аферу “Станови”: Без критеријума подијељено 119 стамбених кредита, штета 2,6 милиона

У подгоричком Вишем суду у петак је одржана контрола оптужнице у случају “Станови” којом се чланови Комисије за рјешавање стамбених питања Владе која је постојала од 2016. до 2020. терете за злоупотребу службеног положаја.

Специјални државни ужилац Вукас Радоњић је казао да су чланови прекршили законска овлашћења Комисије и тражио од вијећа судије Бориса Савића да се оптужница потврди.

У априлу 2023. године, тадашња парламентарна већина гласала је да пет посланика Скупштине Црне Горе остану без имунитета како би Специјално државно тужилаштво (СДТ) могло да их кривично гони због додјеле повлашћених станова и кредита у периоду 2016–2020. Без посланичког имунитета у том тренутку остали су Предраг Бошковић (ДПС), Иван Брајовић (СД), Дамир Шеховић (СД), Драгица Секулић (ДПС) и Сузана Прибиловић (ДПС).

Од јуна је специјални државни тужилац Вукас Радоњић почео са саслушањем осумњичених у случају који је у јавности познат као афера „Станови“. Поред тадашњих посланика, на списку осумњичених нашли су се и чланови некадашње владине Комисије за стамбена питања функционера – Будимир Шегрт, Сања Влаховић, Суад Нумановић, Дражен Миличковић, Осман Нурковић, Јелена Радоњић и Александар Јовићевић. Сви се сумњиче да су злоупотријебили службени положај у продуженом трајању приликом рјешавања стамбених потреба 119 функционера и запослених у државној управи, те да су тиме нанијели штету државном буџету у износу од 2,6 милиона евра.

Саслушања су почела са бившим предсједником Комисије за стамбена питања функционера Предрагом Бошковићем. У тужилаштву је, дан за даном, саслушавано по неколико осумњичених дневно, а потом су исказе дали и свједоци. Сви осумњичени негирали су извршење кривичног дјела које им се ставља на терет, а у својој одбрани су казали да одлуке о додјели повлашћених станова и кредита нису доносили они као чланови комисије, већ Влада. Сматрали су да је поступак против њих резултат притисака и политичког маркетинга пред изборе тадашњег премијера у техничком мандату Дритана Абазовића, по чијој кривичној пријави је и започео поступак пред СДТ-ом.

Тек сада контрола оптужнице

Иако је још почетком јула 2023. предата Вишем суду, до контроле оптужнице пред судским вијећем дошло је тек у петак, 9. фебруара 2024,  јер су досад сва заказана рочишта отказивана.

Због узастопних одлагања рочишта негодовао је тужилац Радоњић, који је говорио да сматра да се ради о злоупотреби и да су испуњени услови за одржавање контроле оптужнице. Радоњић је у судници указао да је по Закону о кривичном поступку одређено да суд у позивима адвокатима и оптуженима назначи да ће се рочиште за контролу оптужнице одржати ако не дођу, у случају ако су уредно позвани. Последње рочиште је одложеноо иако су сви били уредно позвани.

Предсједник вијећа, судија Борис Савић казао је тада Радоњићу да уколико мисли да је предсједник вијећа или неки члан вијећа злоупотријебио положај, да против њих може да поднесе кривичну пријаву. Адвокати из редова одбране су реаговали наводећи да се не ради о злоупотреби и да је по ЗКП-у прописано да уколико је неко оправдано одсутан, онда суд мора да одгоди рочиште, иначе би се радило о кршењу права на одбрану. Наредно рочиште је заказано за 9. фебруар.

Мјесец након што су започета саслушања у овом случају, почетком јула, Специјално државно тужилаштво је Специјалном одјељењу за суђење за кривична дјела организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина Вишег суда у Подгорици предало непосредну оптужницу против Бошковића, Шегрта, Нумановића, Влаховић, Прибиловић, Шеховића, Брајовића, Секулић, Миличковића, Нурковића, Радоњић и Јовићевића због постојања сумње да су, у периоду од 2016. до 2020. године, као чланови Комисије за стамбена питања Владе Црне Горе, у саизвршилаштву, учинили продужено кривично дјело злоупотреба службеног положаја, за које је прописана казна затвора од двије до 12 година.

– Окривљенима се ставља на терет да су, супротно Одлуци о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба функционера, која је прописивала да се рјешавање стамбених потреба остварује према плану за рјешавање стамбених потреба који садржи износ средстава за додјелу кредита за побољшање услова становања, да се кредит за побољшање услова становања може додијелити у износу до 15.000 евра, а да се висина кредита утврђује на основу обима радова које процјењује стручна комисија тадашње Управе за имовину, без плана за рјешавање стамбених потреба и процјене стручне комисије Управе, одобрили и додијелили стамбене кредите за побољшање услова становања за 119 јавних функционера и запослених у државним органима и органима државне управе, у износима између 17.500 и 40.000 евра, те им тако прибавили корист, а буџету Црне Горе нанијели штету, у укупном износу од 2.604.740,59 евра – наводи се у оптужници тужиоца Радоњића.

У извиђају је утврђено да је одобрено и додијељено 49 кредита у износу од по 40.000 евра, пет кредита у износу од по 35.000, 20 кредита у износу од по 30.000 евра, 30 кредита у износу од по 20.000 евра, 10 кредита по 25.000 евра, али и кредити у износима од 29.500 евра, 28.000 евра, 25.920 евра…

– Такође, поједини кредити у износу од 40.000 евра додијељени су и јавним функционерима који су у својим захтјевима за рјешевање стамбених потреба од комисије тражили износе од 30.000 еура, а очигледно прекорачење поднијетих захтјева је у супротности са Законом о управном поступку и судском праксом Управног суда Црне Горе – констатовао је Радоњић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: