Шимун: Почиње провјера рада директора здравствених установа

Министар здравља доктор Војислав Шимун поручио је у разговору за „Дан“ да је интерна комисија већ започела контроле диплома у том ресору и установама, али и да ће о смјенама директора болница и домова здравља бити одлучено након што радна група анализира њихов рад.

Након скандала у Институту за јавно здравље, када је објелодањено да је помоћница директора годинама радила са фалсификованом дипломом, најавили сте контроле образовних исправа у здравству. Да ли имате резултате контроле коју сте најавили?

– Комисија Министарства здравља је већ започела контроле унутар самог Министарства и здравствених установа и изузимање релевантне документације. Циљ ове провјере је да осигура да сваки досије садржи валидан доказ о завршеном степену образовања запосленог. Међутим, питање надлежности за провјеру диплома је веома комплексно. Министарство здравља у том пољу има одговорност за осигуравање квалификација запослених у својој области, док питање нострификације и изједначавања квалификација обично спада под надлежност Министарства просвјете. Ово захтијева координисани мултисекторски приступ, у ком се Министарство здравља обавезује на транспарентност, те ће јавност бити упозната са резултатима анализе и предузетим радњама уколико буде и најмање сумње на неправилности.

Најавили сте и смјене руководилаца установа. Када ће оне услиједити и да ли у овом тренутку знате ко не треба више да буде директор здравствене установе и због чега?

– За вријеме мог мандата, одлуке о разрјешењу неће бити доношене на основу пуке воље било којег појединца, па ни моје. Радна група ће детаљно анализирати пословање сваке установе и рад директора, па ће на основу чињеничног стања бити донијета одлука на коју неће утицати политичка или било која друга врста припадности. Јасно је да здравствени систем, због своје важности и потребе за непристрасношћу, не може себи да приушти одлуке засноване на било којем основу, осим строго професионалних критеријума. Такође, моја интенција је да запосленима у здравственом сектору створимо радно окружење у којем ће бити задовољни и третирани праведно. Овако структурираним приступом, можемо створити здравствени систем који, не само да пружа врхунске услуге пацијентима већ промовише здраво радно окружење за све запослене.

Скенирање стања на терену

Када ћете наставити обиласке других установа, а уколико сте већ били, можете ли нам рећи какво је стање у болницама?

– У наредном периоду наставићемо са планираним обиласцима здравствених установа. До сада смо успјешно обишли опште болнице и Клиничко-болнички центар на сјеверу и југу државе. Ова искуства су била веома корисна за стицање увида у стање и изазове с којима се суочавају ове установе, те могу потврдити да су они различити у зависности од локације и специфичности сваке установе. У плану су посјете и преосталим здравственим установама у јужном и централном дијелу државе.

Циљ ових посјета је вишеструк. Прво, желим лично да се упознам са стањем на терену и да из прве руке чујем мишљења и искуства, како менаџмента, тако и запослених у здравственим установама. Овакав приступ ми омогућава да створим праву слику о свакој установи појединачно и да разумијем специфичне потребе и изазове с којима се оне суочавају. Такође, овакав начин рада ће бити пракса током цијелог мог мандата. Сматрам да је директна комуникација са запосленима на терену и ослушкивање њихових потреба, као и потреба пацијената, кључно за ефикасно креирање и унапређење здравственог система. Кроз ове обиласке стичем неопходне информације које ће ми помоћи да доносим информисане одлуке и усмјерим ресурсе тамо гдје су најпотребнији.

Да ли сте задовољни буџетом за здравство за 2024. годину?

– Опредијељени буџет за здравство за 2024. годину износи 424,5 милиона за Фонд за здравствено осигурање, 8,49 милиона еура за капиталне пројекте, док је буџет Министарства здравља 5,6 милиона еура. Додатно је, уз буџет, усвојена одлука о задуживању, по којој Министарство здравља има могућност да се 2024. године задужи у износу од 120 милиона и то: 85 милиона за градњу нових здравствених установа (ОБ Пљевља, Ургентни центар у Подгорици и Дом здравља у Сити кварту), затим 15 милиона за пројекат реконструкције ЈЗУ КЦЦГ, ОБ Бијело Поље и ОБ Цетиње, ради унапређења енергетске ефикасности и 20 милиона за набавку опреме за ЈЗУ.

Када је здравствени систем у питању, ја као министар, никада у потпуности не могу бити задовољан буџетом. Свјесни смо у каквом се стању налази здравствени систем и да су потребна огромна улагања у инфраструктуру, опрему, али и многе друге сфере здравственог система, па свакако да новца никада не може бити довољно. У сваком случају, захвалан сам министру финансија, господину Вуковићу који је уважио одређене моје сугестије и омогућио новца онолико колико је то било могуће у датом тренутку. Ми ћемо се свакако трудити да одговорним радом трошимо рационално и сврсисходно средства и усмјеримо потрошњу на најбољи могући начин.

Проблема је пуно

Који су то ургентни проблеми које би требало рјешавати у здравству?

– До сада смо уочили неколико кључних проблема у здравственом систему које планирамо приоритетно адресирати. Један од тих проблема јесте преоптерећеност љекара администрацијом на свим нивоима здравствене заштите… Такође, радимо на дигитализацији и стварању интегрисаног дигиталног система који ће знатно олакшати процесе унутар здравственог система и поједноставити пут пацијента кроз исти. Осим тога, планирамо да ојачамо ингеренције љекара у примарној здравственој заштити (ПЗЗ), с циљем да се на овом нивоу збрињава до 80 одсто здравствених проблема наших грађана. Смањењем административних послова, љекари у ПЗЗ ће имати више времена да се посвете превентивним активностима, што је кључно за очување здравља популације.

Посебну пажњу посветили смо хроничним незаразним болестима, нарочито хипертензији, која је водећи фактор ризика за кардиоваскуларне болести, најчешћи узрок смртности наше популације. У сарадњи са Свјетском здравственом организацијом (СЗО) и тимом експерата, који су већ посјетили Црну Гору, радимо на детаљној анализи тренутног стања збрињавања хипертензије и креирању плана активности за побољшање квалитета здравствене заштите у овој области. Дакле, као што видите, проблема је много, али квалитетним радом и континуираним напорима, вјерујем да ће напредак бити видљив врло брзо. Јако важан проблем који ћемо адресирати односи се на успостављање протокола лијечења и медицинских процедура, које ће оптимизовати радни процес и уједно штитити, како пацијента, тако и здравствене раднике.

У припреми сет мјера за смањење потрошње љекова

Да ли тренутно имате процјене за шта би могла да фале средства у овој години?

– У овом тренутку је незахвално давати прецизне процјене о финансијским потребама здравственог система за наредну годину. Здравствени систем је врло динамичан и подложан промјенама, а његове финансијске потребе зависе од многобројних фактора који се често мијењају. Ипак, свјесни смо да је потребно континуирано радити на оптимизацији потрошње, посебно у одређеним областима. Један од фокуса ће бити рационализација потрошње љекова. У претходном периоду смо идентификовали да постоје сегменти гдје је могуће учинити потрошњу ефикаснијом. Припремамо сет мјера, а циљ нам је да ове мјере не само смање укупну потрошњу већ и да одржавају, па чак и побољшавају квалитет здравствене заштите коју пружамо нашим грађанима.Такође, важно је нагласити да већ имамо добру листу љекова која нашим грађанима пружа многе могућности. Међутим, примијетили смо да постоји простор за рационализацију потрошње појединих љекова. Кроз детаљну анализу и прилагођавање наше политике у овој области, вјерујем да можемо постићи значајне уштеде, а да при томе не нарушимо квалитет здравствене заштите.

Након посјете највећим здравственим установама на сјеверу, Ви и сарадници били сте незадовољни стањем у Општој болници Пљевља. Шта ће бити предузето тим поводом?

– У Општу болницу Пљевља деценијама се није улагало ни кадровски ни инфраструктурно, већ је била у потпуности на маргинама система, па сада говоримо о проблему који није могуће ријешити краткорочним мјерама. Потребно је системско и континуирано улагање. У плану је изградња нове опште болнице, већ је завршен конкурс за идејно архитектонско рјешење, па крећемо у даљу процедуру и надамо се скором почетку градње. Међутим, није довољно само инфраструктурно улагање. Потребно је створити квалитетан амбијент, како бисмо обезбиједили останак љекара, као и прилив новог кадра. Једна од активности, у сарадњи са локланом самоуправом, требало би да буде и изградња стамбених јединица за здравствене раднике.

Министарство здравља и Влада Црне Горе су проблем Опште болнице Пљевља позиционирали високо на агенди приоритета, па ћемо континуирано улагати у ову установу, како бисмо у догледно вријеме грађанима Пљеваља обезбиједили савремену и квалитетну здравствену заштиту.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: