Изложба “Српско слово рукописно” као увертира у обиљежавање 9. јануара
Ријечи пјесника Фридриха Хелдерлина да се “истина и доброта сестриме у љепоти” нашле су своју потврду у древним српским рукописним књигама као далекосежним свједоцима историјског континуитета, православног цивилизацијског идентитета и трајних вриједности културног насљеђа српског народа на балканском полуострву и европском континенту. Дио тог бесцјеног српског културног насљеђа презентован је у оквиру изложбе српских рукописних књига која је уприличена у галерији Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) у Бањалуци. Изложба под насловом “Српско слово рукописно” била је увертира у обиљежавање 9. јануара, Дана Републике Српске.
О карактеру и вриједности старих српских рукописа који су настали на простору Босне и Херцеговине говорио је мр Жељко Вујадиновић, члан Одјељења за историју Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори чији су представници из Никшића – проф. др Душан Крцуновић и Блажо Паповић – били гости на изложби и на свечаној Академији поводом Дана Републике Српске.
Према ријечима мр Вујадиновића, “ријетки примјерци српских рукописних књига откривају духовна стремљења и умјетничке домете српског рукописног насљеђа” које има универзални, европски и свјетски значај. Изузетну изложбену поставку у галерији АНУРС чинило је 14 дјела српске ћириличне рукописне баштине која су настајала у распону од 12. до 19. вијека.
Посјетиоци ове изложбе моћи ће да виде Чајничко јеванђеље (14. вијек), као и са њим по љепоти упоредиво, али старије Мирослављево јеванђеље (12. вијек). Међу експонатима је и Законоправило Светог Саве (13. вијек), Слово светих отаца – великопосна чтенија (14/15. вијек), Четворојеванђеље попа Оливера (почетак 16. вијека), Авакумово јеванђеље (17. вијек), као и друга дјела монаха и калуђера који су на пергаменту или хартији, црним и црвеним мастилом и гушчијим или орловим пером, али прије свега са православном вјером, словољубљем и родољубљем, вјештим краснописом преписивали, везивали и коричили јеванђелске и богослужбене књиге које данас служе на понос српском народу, али и као завјетна обавеза на њихово чување у колективном памћењу.
Тим прије, јер је српска рукописна баштина још увијек угрожена, али извор њеног угрожавања није више само зуб времена или ватра старих, Србима добро знаних завојевача, већ реликтна појава неоколонијалне “калајевштине” (Бењамин Калај, аустроугарски претеча “високог представника”), која након свега не преза од тога да оно што није успјела да уништи или отуђи, данас покушава да присвоји. На ту појаву својатања српске културне баштине која је наводно припадала “јеретичкој Босанској цркви” упозорили су аутори ове заиста изврсне изложбе, управник Галерије АНУРС Миливоје Унковић и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
