Има ли Србија „план Б“ за Косово и Метохију

Пише: Јован Лакићевић

У дугој новинарској каријери увијек сам полазио од тога да оно што, можда, актуелним политичарима и дипломатама не би могло бити допуштено да кажу, нама новинарима – јесте. Јер, ми говоримо – у своје име. Понекад и у име Редакције. Почесто – у име народа!
И не морамо се у свему, него нити у било чему уопште, слагати! Осим кад је у питању национална политика, под условом да смо увјерени да је то политика у интересу народа! Односно, да је има!
Приликом освећења Храма Светог Саве, чијем је завршетку Русија дала значајан допринос, видјели смо да је најпопуларнији српски политичар, потоњих година, Владимир Владимировић ПУТИН! Вјерујем да је и он истог мишљења.
Могли смо се у то увјерити и десетак година раније, када је предсједник Србије био Б. Тадић – на стадиону „Рајко Митић“, који је тада Путин посјетио.
Мислим да је Путин схватио оно на шта нас је подсјећао наш Свети Петар Цетињски: Срби и Руси су – исти народ истородни и истовјерни“!.( Руси су из Винче, из Подунавља, кренули прије 3,5хиљада година, , на сјевер и сјевероистпок Европе… !
Мислим да сам на овом Порталу, негдје раније објавио сегмент разговора са академиком Јеленом Гусковом, која нам је била од велике (вербалне) помоћи и приликом бомбардовања од злочиначке НАТО алијансе, а и касније. Када сам је прије петнаестак година, на вечери код Др М. Бојића, упитао: “Знају ли Руси да су – СРБИ?“, обишла је сто и спонтано ме загрлила: „Зна, можда нас неколико академика!“
Данас, срећом, то зна много више Руса. И зна комплетно руско руководство. Савјетник Путинов, Дугин, несумњиво!
И управо због тога сам апсолутно сигуран да наша браћа Руси, ни на који начин неће препустити Космет Америма, или Њемцима! Без обзира ко се тада, налазио на челу Србије!
Дакле, нема везе шта се догађало у Бриселу, па потом у Охриду, од „Рица“ 2012. наовамо, ,
Космет неће бити дио Велике Албаније! То,можда, неће бити заслуга Србије. Њеног руководства. Већ братске Русије! Било како било, Србија ће морарти да регулише статус Космета. Никако не могу да не поменем изјаву мог колеге, В. Драшлковића, од прије 20 година, да Космет може имати статус „више од аутономије, а мање од независности“.
Страшно је сазнање да Србија официјелно стреми и даље према покојној Еуропској унији. И да безмало прихвата све њене услове „придруживању“ кога никад неће бити! Мислим, а можда нијесам у праву, да нијесу у питању калкулантске дипломатске варијанте, „куповина времена“ и слично, баш као и око Космета, него дио преузетих обавеза у париском „Рицу“ прије десетак година!
У овом часу, мене би као новинара страшно занимало – да ли Србија има план „Б“? Односно, шта ако циљана ЕУ у међувремену – цркне?
Веома ме занима шта ће бити са небројеним еуропским фирмама, које су на тлу Србије, финансиране из еуропских банака ( по 10 до 50 хиљада ЕУРА по радном мјесту) из фондова, односно позајмљених кредита Србије?
Лаички вјерујем да тзв европске фирме на тлу Србије (због наше декларисане неутралности) једине имају какву-такву перспективу у случају потпуног урушавања Еуропске уније , односно њених саставних дјелова! И да оне, у актуелним условима, једино могу безбједно да функционишу.
Озбиљна политика мора, наравно, водити рачуна и о могућној катастрофичној варијанти: шта ако те много хваљене инвестиције, одједном усахну? У питању су стотине хиљада запослених? Има ли држава план за такву варијанту?
Веома ме занима, и не само мене, – да ли Србија има за такве прилике, план „Б“?
Бојим се да нема!

Слично питање поставио бих и у вези са Косметом.
Веома ме занима шта ће бити, када, ускоро, захваљујући Шенгенским и другим визама, Космет ускоро буде испражњен од Шиптара?

Има ли Србија, уз План „Б“ адекватне одговоре“? Бојим се да нема! Јер, сви досадашњи „дипломатски напори“ у вези с Косовом, рачунајући и преговоре у Бриселу, били су усмјерени на то да се по систему „куване жабе“, Косово препусти, не Шиптарима, него њиховим менторима, а да то Србија прихвати као политичку неминовност! Или „Политичку реалност“, како су нам

прописали наши западни „пријатељи“!

Могуће је да гријешим, али ме веома занима шта о томе мисле наши импотентни преговарачи у Бриселу, који су се „ваљали по поду“, да би најпослије Космет предали Шиптарима! Све до РКМ таблица! И пасоша, и тд.
Ја, као српски новинар, мислим нешто друкчије. Давних дана на овом Порталу, објавио сам, па поновио више пута, да је илирско поријекло Арбанаса потпуна подвала и историјска бесмислица. Да их је на првом турском попису 1.455 године било , на Косову и Метохији, – 46 кућа. И да два шиптарска племена, Арно и Ути, досељена у 11 вијеку на предјеле Проклетија, упркос Берлину и Лондону, нити су, нити могу бити – Илири, старосједиоци Балкана, односно – Срби!
Заправо, већина њих Срби могу бити и јесу, јер су били принуђени, ради голог опстанка, да се турче, након тужне сеобе Арсенија Чарнојевића!
Неки су и прије тога, попут Хота и Краснића ( од двојице браће, Ота и Красна, примили ислам и остали на Космету, за разлику од друга три брата који су послије Косовског боја одскочили у данашњу Ц. Гору и постали челници знаменитих црногорских племена…
Сви Шиптари из Дренице су превјерени Срби, на челу са Адемом Јашаријем, који је постао , као својевремено Србин Скендер Бег, шиптарска икона!
Мој морачки земљак, звани Хашим Тачи, (Даниловић) унук је црногорског православног свештеника из Доње Мораче, кога је, вјероватно, регегт Александар наговорио да постане исламски муфтија…
Други шиптарски српски крвник , са којим данас имамо посла, јесте тврди марксиста – Куртовић из Горње Мораче, или, тачније, из Ускока.
Објавио сам и неспорни податак из СУПа Космета, да је, према попису из 1.939. године године, на Космету било 276 хиљада Срба и 167 хиљада Шиптара! Ове бројке ваља запамтити, јер су – вјеродостојне!.
Када се рат завршио, у коме су Шиптари , као и обично били, на страни српских непријатеља, Њемаца и Италијана, поп Владо Зечевић, по налогу Броза и Кардеља, издао је , као министар унутрашњих послова Уредбу , да се забрањује повратак изгнаних Срба и Црногораца на Космета!
У овом часу уопште ме не занима да ли је то по закључцима Дрезденског конгреса КПЈ , из 38., или Призренске лиге из !878. године. Јасно је да је и једно и друго усмјерено у разбијање Српског корпуса.
Занима ме, као српског новинара, да ли ико у Подгорици, из актуелне власти, размишља о плановима о формирању Велике Албаније и шта би то коштало Црну Гору. Знајући плиткоумне политичаре, и „стипендисте“ западних служби и влада, мислим да они о томе уопште – не размишљају!
Што се, пак , Србије тиче, биће ми јасно тек кад сазнам шта је договорено у париском хотелу „Риц“ 1912. године, о чему , ни до данас у јавности нема ни помена! А знам, отприлике.
Хоћемо ли то и кад, коначно, знати? Размишљамо о националној политици, а недостају нам чињенице. Њих, до данас, нажалост, нема. Оних употребљивих.
Пошто ће Космет, с Русима или без Руса, ускоро и коначно бити српски, занима ме, нормално, да ли српска власт размишља о томе. Како изнова населити многа српска мјеста и огњишта. Поготово на она, гдје је, упркос Милошевићевом Закону, уочи злочиначког бомбардовања НАТОа било куповине и продаје
Знам, веома добро, да су српска имања купована по двоструко и троструко већим цијенама од стварне вриједности. Али, није то био новац од шиптарских гастарбајтера. Биле су то паре из Фонда за неразвијене, гдје је Србија била највећи улагач! Али ту кост још нико није заглодао! А и чему, кад је то било давно прошло вријеме и кад од тог сазнања нема никакве вајде!
Да ли ико размишља о повратку оних 200 хиљада избјеглица у последњем таласу? Бојим се да је то одавно – ничија брига!
Као негдашњи ( и заувијек !) пријатељ „злогласног“ С. Милошевића, знам да су Крајишници из „Олује“ требали да населе испражњене српске оазе, али да је то ишло толико траљаво да више није вриједно ни помена! За ондашње српске функционере било би боље да иду на пецање, него што нам, на разним ТВ саопштавају којекакве утиске из њихове тадашње владавине на Космету.
Када се Косово и Метохија, по Божјој вољи, да не спомињем друге разлоге, ускоро испразне од њихових привремених житеља, Шћиптара, ваља кренути од катастра ( који је, колико чујем, као и много тога , предат у руке Шиптарима.)

Мислим, надаље, да су веома важне „крштенице“ из деведесетих година, када је на Космет пристигло више десетина, ако не и стотина хиљада Арбанаса. И то у часу када су нас наши западни „пријатељи“ немилице бомбардовали да би, наводно, спријечили њихов испланирани „прогон“ недужних Шиптара са Космета!
Но, да не дужим о стварима, које су, макар Србима, мање-више познате.
Оно што је много важније, јесте питање – како ће Срби изнова вратити Косово. Она, већ споменута Вукова парола: Мање од независности, а више од аутономије, нек иде у Вукове записе. Хоће ли ми неко рећи – чиме су то Шиптари на Космету заслужили „више од аутономије“?
Кад ускоро до тога дође – нека се они питају колико-толико на Космету, уз Србе, разумије се, али што се Србије тиче -цурик! Чиме су Шиптари заслужили да се питају, не само на Космету, него и у Србији? Аман, браћо! Аутономија, и у животу и по Уставу, мислим да им је, након свега и превише! Но, видјећемо, ако Бог да – ускоро!
Онда ће нам и у нашој српској националној политици, бити јасније!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: