Да ли се Немачка покајала: Подршком Израелу ради у корист своје штете

Односом према палестинско-израелском сукобу, Немачка само показује да не види ништа лоше у националној сегрегацији и да се заправо није суштински покајала због свега што је починила у Другом светском рату.

Новинар Жарко Ракић овако коментарише став који је Немачка заузела према Израелу у израелско-палестинском сукобу, конкретно одлуку немачких власти да се у Уједињеним Нацијама супротставе Јужноафричкој Републици и тужби коју је та земља поднела Међународном суду УН против Израела, због геноцида над палестинским народом у Гази.

Односи Немачке и Израела оптерећени су заједничком крвавом прошлошћу и трагедијом једног страдања. Из овог разлога Немачка слепо прати Израел кроз нови геноцид, овог пута почињеним над становништвом Газе. Подвојеност Немачке најбоље се уочава у њиховим покушајима сузбијања неонацизма док са друге стране, вођени личним интересима, подржавају насиље, коментарише Ракић.

Руси нису изненађени

Овакав потез није изненадио ни Русију, а представница Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да се „све то догађа у светлу беспоговорне подршке коју Берлин увек пружа Израелу, без освртања на последице“.

Захарова опширно образлаже разлоге због којих би се могло одговорно тврдити да Немци рехабилитују нацизам. Она говори о чињеници да су Немци одбили да исплате компензацију жртвама блокаде Лењинграда, а да званични Берлин не жели да призна злочине почињене над народом СССР као геноцид. Уз то, на Генералној скупштини УН били су уздржани приликом гласања о руском предлогу резолуције за борбу против херојизације нацизма, док немачки канцелар Олаф Шолц тврди да су Немачка и неонацистички режим у Кијеву „на правој страни историје“.

Терет прошлости

Дугогодишњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић оцењује за Спутњик да је „попустљив“ однос нешто што је утемељено у немачку спољну политику када је у питању Израел и да је то постала нека врста државног резона – да морају по сваку цену и без икаквог колебања помагати Израелу.

Холокауст је велико оптерећење за Немачку и они ту политику спроводе веома ригорозно, некад и на своју штету, као што је ситуација сада. Док је год ових сада генерација на политичкој сцени Немачке, они ће Израел помагати, изјавио је Стојановић.
Стојановићевог колегу и Спутњиковог саговорника, новинара Жарка Ракића одлука о безусловном подржавању Израела такође не изненађује, а он је оцењује и као очекивану.

Односи данашње Немачке и Израела оптерећени су прошлошћу. Чак и пре уједињења, западни део и Савезна Република Немачка веома пажљиво су одмеравали сваки потез у односима са Израелом. То је за Немачку и даље изузетно осетљиво питање. Упрошћено речено, није изненађујуће што су и овога пута стали на страну Израела, управо због тог свог осећаја одговорности и кривице, рекао је Ракић за Спутњик.

Он објашњава да, када је реч о самом народу, у Немачкој постоје примери десног екстремизма. Од вербалних испада против јеврејске заједнице до напада на синагоге, испади екстремиста су присутни. Са друге стране, приликом сваког контакта на највишем нивоу између немачких државника и израелских званичника, уочљив је осећај уздржаности, односно потпуног и пре свега некритичког толерисања израелског понашања. Поједини немачки медији замерају својој влади што се на овај начин сврстала уз Израел приликом овог, каже Ракић, и више него очигледног злочина над палестинским народом.

Дозвољене и недозвољене жртве

Ракић је сагласан с оценом да својим понашањем у овој ситуацији Немачка показује да се није суштински покајала због свега што је чинила у Другом светском рату, као и да не види ништа лоше у националној сегрегацији. То значи да Немачка стаје на страну Израела само зато што је Израел, а они Немачка, без обзира на људска права и њихово кршење.

Управо тако. Некритички се понашају због своје прошлости и тих осетљивих тема. Они су спремни да зажмуре на једно око, уосталом као и добар део те западне међународне заједнице, који се исто тако понаша и који има два аршина када се одређује према жртвама. Имате жртве које су разумљиве па чак и „очекиване“, даје се право насиљу да врши злочине према голоруком становништву без критичког осврта. Та политика двоструких аршина је позната у западном делу међународне заједнице, а претпостављам да ће се тако понашати и у будућности.

Дволичност немачке политике

Немачка се на домаћем терену понаша врло обазриво према остацима и корену неонацизма, покушавајући себе да прикаже остатку света као државу која се свим расположивим средствима бори против неонацизма, каже Спутњиков саговорник. Ипак, када се погледа шта Немци раде на међународном плану и како се понашају уочљиво је да те исте доследности нема на видику и да је њихово понашање крајње подвојено. Спремни су, додаје Ракић, да зарад својих политичких интереса или интереса својих најближих политичких и војних савезника зажмуре и чак дају подршку насиљу.

Та дволичност почиње већ озбиљно да смета. Уочљива је не само у политици према Руској Федерацији, него и према другима, попут Кине. Ту просто нема довољно рационалности и прагматичности, што би се иначе очекивало од немачке политике. Они су постали жртве тог свог западног савезништва, односно партнерства, и често вуку потезе који су апсолутно у корист њихове штете, закључује је Ракић.

Извор: Спутник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: