Милатовић: Грађани од нове власти очекују отклон од негативних пракси из прошлости

Пише: Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе

Сходно члану 94 Устава Црне Горе вратио сам Скупштини на поновно одлучивање три закона. Посланици су уважили примједбе које сам изнио у односу на Закон о измјенама и допунама Закона о електронским комуникацијама, и одустали од његовог поновног доношења, што сматрам одговорном и исправном одлуком.

Остајем увјерен да ће примјена поновно донесеног Закона о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе, као и Закона о измјени и допунама Закона о привредним друштвима, довести до негативних посљедица у пракси.

Полазећи од уставног одређења да однос власти почива на равнотежи и међусобној контроли, као и улоге предсједника државе у том смислу, сматрам да је враћањем предметних закона на поновно одлучивање, као и уважавањем примједби од стране Скупштине у једном случају, учињен значајан корак ка унапређењу законодавне праксе у Црној Гори.

Поред неспорних недостатака који су садржани у наведеним законским рјешењима, а што је констатовано и бројним реакцијама стручне домаће и иностране јавности у протеклом периоду, цијеним да је било неопходно да укажем на кључне, вишедеценијске проблеме у креирању закона и других аката.

Увјерен сам да грађани од новоформиране законодавне и извршне власти очекују снажан отклон од негативних пракси из прошлости, као и да доношење управо ова три спорна закона у првом гласању ни на који начин није доприносило таквом циљу.

У свом инаугурационом говору ступањем на дужност предсједника државе, грађанима сам обећао да ћу предано радити за бољитак Црне Горе, као први међу једнакима штитити уставно-правни поредак и доприносити усвајању европског система вриједности. За мене, то нису биле празно изговорене фразе каквих смо се наслушали уназад пар деценија, а каквих нажалост има и сада на нашој политичкој сцени, већ одлучно исказана спремност да функцију предсједника државе обављам у корист свих грађана Црне Горе и њихове боље будућности.

На примјеру враћања три закона на поновно одлучивање Скупштини желио сам да пошаљем неколико важних порука.

Прво, процес креирања јавних политика и припреме законских рјешења мора бити спроведен на квалитетан и инклузиван начин, како би резултати њихове имплементације одговарали потребама и очекивањима грађана. Доношење закона по хитној процедури, посебно оних системског карактера, без претходно спроведене јавне расправе и давања адекватног образложења – видим као наставак лоших пракси. Управо ангажман грађана и стручне јавности у креирању јавних политика доприноси демократском процесу, јача легитимитет политичких одлука, стварајући транспарентнији и отворенији политички систем ком тежимо.

Друго, дио законодавства који је неопходно ускладити са правном тековином ЕУ, мора бити припреман у сарадњи са Европском комисијом. Подсјећам да постоји дугогодишња установљена пракса достављања предлога прописа Европској комисији на давање мишљења, у циљу квалитетног усвајања европских стандарда и обезбјеђивања ефикасног спровођења обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању и Програма приступања Црне Горе Европској унији, као стратешких докумената у овој области. Свако одступање од овакве праксе супротно је тежњама Црне Горе да што прије постане пуноправна чланица ЕУ.

Треће, улога предсједника државе, у оквиру законодавног процеса, је суштинска и корективна, како то предвиђа и Устав Црне Горе, и она не смије бити сведена на пуку форму и некритичко одобравање, како је то углавном до сада био случај. Стога је покушај појединих актера да се вршење овог уставног овлашћења предсједника државе, сагледава кроз политичку призму – бесмислено. Поред тога што је и сама Скупштина неусвајањем једног од закона и сама признала да се враћање наведених закона показало као оправдано и цјелисходно, управо тај потез допринио је афирмисању Устава и начела подјеле власти, као и јачању свијести свих политичких актера о супериорности јавног интереса у односу на личне и партикуларне интересе.

Коначно, на темељу наведених принципа, наставићу да своја Уставна овлашћења у законодавном процесу користим у циљу побољшања правног оквира у држави, лишен политичких или било којих других мотива који би ме ограничавали при рационалном и објективном сагледавању усвојених рјешења.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: