Руске ракете уништавају украјинску војну индустрију
1 min readУкрајинска војна индустрија је практично уништена, а ако би се не територији Украјине појавиле нове фабрике за производњу оружја оне би постале легитимна мета за руске снаге, кажу руски експерти, коментаришући вест да Кијев заједно са Пољском планира да покрене производњу оружја и муниције. По свему судећи, то су само пусте жеље.
Стручњаци напомињу да је војно-индустријски комплекс Украјине почео да пропада још годинама пре руске специјалне војне операције. Криза је наступила 2014., када је та земља, под утицајем Запада, почела да прекида везе са Русијом. Након тога, Украјина је добрим делом изгубила могућност производње, па је повећала увоз оружја и војне технике са Запада.
Алексеј Подберјоскин, директор руског Центра за војно-политичке студије МГИМО, сматра да заједнички планови Кијева и Варшаве нису реални.
„Све ово изгледа крајње неубедљиво из два разлога. Прво, Украјина је уништила и распродала свој одбрамбено-индустријски комплекс. Добро је ако је пет одсто од тога остало, а то што је остало од совјетске војне индустрије која је некада била у Украјини добро развијена, сада се уништава руским прецизним оружјем. Другим речима, све што ће бити створено са Пољском на територији Украјине постаће приоритетне мете за прецизне ударе“, објашњава експерт.
Међу руском стручном јавношћу има чак и мишљења да је украјинска наменска индустрија намерно и систематски уништавана, како би та земља постала зависна од испорука западног оружја. У сваком случају, перспективе нису баш сјајне.
„Нека врста занатске производње, на пример, склапање дронова у гаражама у Украјини би могло бити могуће, а нешто озбиљно, у индустријским размерама, не видим као реалан задатак“, каже Подберјоскин.
Пољски премијер Доналд Туск је обелоданио да Пољска и Украјина планирају да заједнички створе одбрамбена индустријска предузећа у две земље, додајући да ће Кијев и Варшава брзо завршити разговоре о заједничким улагањима у производњу оружја и муниције, што ће, како је рекао, допринети повећању одбрамбених способности.
Он је додао да поздравља идеју украјинског председника Владимира Зеленског о „заједничким предузећима” за производњу оружја, истичући истовремено да његова земља намерава да настави да пружа помоћ Украјини.
С празном касом се не гради војна индустрија
Подберјоскин оцењује да би Украјина „некако“ могла да учествује у модернизацији пољске одбрамбене индустрије, која није у најбољем стању, али Кијев за то нема новца, као ни пољска страна.
„Украјина нема слободан новац, живи на рачун других држава. То значи да она може узети туђи новац и инвестирати их у Пољску, али то изгледа мало вероватно. Пољска је у има сличну ситуацију. Дакле, по мом мишљењу, све су то глупости и последица седнице Савета Украјина-НАТО одржане у новембру, на којој се разговарало о могућем обнављању украјинске војне индустрије. Свима је јасно да су мале шансе за то, да су то више жеље, мада се разговори о томе воде. Наравно, ту не може бити никаквих озбиљних корака“, сматра Подберјоскин.
На питање могу ли се у том случају очекивати пољске инвестиције у Украјину, експерт каже да ни то није могуће, јер ни Варшава нема толико новца.
„Пољска је мало произвoдила у последњих 10 година. Живела је добро уз огромну помоћ Европске уније. Дакле, ово би могла бити, рецимо, инвестиција Европске уније у Украјину преко Пољске. Сами Пољаци немају пуно новца, иако ће се пољска војна индустрија сигурно стварати и развијати, и то не треба потцењивати и куповаће се и производити њена војна техника, укључујући и тешка оклопна возила. У том смислу, Пољска има неке могућности и она ће их развијати. Уосталом, то је исто као са Чесима, који имају своју индустрију, као и са Данцима, Норвежанима. Није то у неком великом обиму, али не треба то занемативати“, каже експерт.
Руске ракете уништавају украјинску војну индустрију
Од почетка руске специјалне операције у Украјини Варшава је почела активно да ради на милитаризацији и јачању војних капацитета, а медији су писали да се та земља спрема за потенцијални војни сукоб са Русијом. Пољска је постала један од кључних савезника Украјине у Европи и фактички хаб за снабдевање кијевског режима западним оружјем. Варшава је активно лобирала код западних савезника да Кијеву пруже већу финансијску и војну подршку, а на страни Кијева ратују и пољски плаћеници.
Од фебруара 2022. године Пољска је Украјини обезбедила оружје и опрему у вредности од скоро 3,5 милијарди долара. Између осталог, испоручила је Украјини више од 200 тенкова Т-72 и на тај начин се ослободила старе совјетске опреме и окренула наоружању западног и азијског порекла.
„Ако говоримо о производњи тенкова, онда, рецимо, Пољска може да за своје паре купи 1.000 јужнокорејских тенкова у току пет година. To je веома скупо задовољство…Али, Пољска неће купити скупе јужнокорејске тенкове за Украјину за те паре. У ствари, то је оно о чему говоримо“, каже експерт.
Подберјоскин додаје да чак и ако дође до стварања заједничке одбрамбене индустрије Пољске и Украјини обими производње не могу бити велики.
„То могу бити радионице, некакве фабрике за ремонт или модернизацију совјетских тенкова Т-72 или Т-64, али и тада то неће бити у великим размерама. Не могу да произведу ништа велико, јер је добра, моћна тенковска индустрија која је постојала у Украјини, у Харкову и другде, практично уништена, а то што је остало на удару је напада високопрецизним наоружањем“, закључио је експерт.
Азијски медији оцењују да руски ракетни напади, као и недостатак стратешке дубине и противваздушне одбране, спречавају Украјину да успостави производњу оружја на својој територији. Чак и ако се ситуација промени, укључујући и уз помоћ западних инвестиција, недостатак стратешке дубине ће остати велика препрека.
Руске беспилотне летелице и ракете су у стању да погоде војне производне објекте било где у Украјини, наводе стручњаци.
Осим тога, украјинске оружане снаге суочавају се са недостатком муниције и система противваздушне одбране за супротстављање таквим нападима. Такође, огромни губитак западне војне технике у Украјини нанео је тежак ударац репутацији западног војно-индустријског комплекса.
Оливера Икодиновић/Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: