Растко

Пише: Максим Драшковић

У почетку он Растко бијаше,
прије свог рођења
у Расу живјаше.
Принц богобрижни,
на двору Немање и Ане,
у витешкој игри земанио дане.
Чекао црнорисце
и рођење слутио,
да би Светој Гори крадом запутио.
Кад се младом Растку
одужио јавом,
у монашкој ризи обрео се Савом.
И тек је онда земљом проходао,
сабрао вјекове и пред Бога стао.
Земље је српске редом походио,
родитеље своје, и све нас родио.
Цјеломудреношћу духовног пастира,
пропирио пламен братскога умира.
Црквом и школом род наш овјенчао,
вјером православном вјечност даровао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: