Спајић за Политико: Црна Гора „воће на ниским гранама“ – лака мета за ЕУ
1 min readУ геополитици, величина је понекад битна на „обрнут“ начин.
Тако размишља и нови премијер Црне Горе Милојко Спајић, који је у понедјељак посјетио Брисел са задатком да убиједи званичнике Европске уније да његова (мала) земља заслужује 28. мјесто за столом — управо оно које је напустио много већи бивши члан, Велика Британија, пише Политико.
Тај портал пише да је Спајић, 36-годишњи еурофил који је до прије три године био политички аутсајдер, а он је казао да би његова земља од само 620.000 људи послужила као савршена лака побједа за ЕУ у тренутку када очајнички треба да докаже да европски пројекат – и његова способност географског раста – још увијек функционише, преносе Вијести.
„Желимо да будемо дио Европе у свим облицима“, рекао је он у интервјуу за Политико.
„Биће то снажна порука цијелом региону да је Црна Гора ‘воће на ниским гранама’… лака мета за ЕУ“, каже Спајић.
Црна Гора је међу пет земаља кандидата за чланство у ЕУ на Западном Балкану, поред Албаније, Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније и Србије. Косово, које није универзално признато као пуноправна суверена нација од стране свих чланица ЕУ, остаје „потенцијални кандидат“.
Поред Црне Горе, двије друге државе које су предњачиле међу балканским земљама у генерално дуготрајном процесу придруживања ЕУ, Албанија и Сјеверна Македонија, имају више од 2 милиона становника.
Изван Западног Балкана, Украјина, Грузија и Молдавија су такође земље кандидати за ЕУ. И Турска номинално остаје на тој листи. Широм западноевропских земаља, дошло је до изборног помјерања ка ксенофобичним и евроскептичним странкама крајње деснице.
Заиста, присталице Брегзита су успјеле 2016, дјелимично захваљујући застрашивању због прилива грађана из Турске – упркос малој вјероватноћи да ће се она придружити ЕУ у догледној будућности.
Због чега је мала величина Црне Горе плус, сматра Спајић. „Никоме не представља велики терет да буде дио клуба.“
Подстакнута обновљеним страхом од растућег руског утицаја у њеном дворишту након инвазије на Украјину, ЕУ појачава напоре да крене ка проширеној унији, а предсједник Европског савјета Шарл Мишел залаже се за временски оквир до 2030. године.
Спајић, који је обећао да ће „прећи циљ“ до 2028, свој оптимизам приписује и скоро седмогодишњем чланству Црне Горе у НАТО, као и одсуству тензија у региону који је прије једног вијека био познат као „буре барута“ Европе.
„Немамо никаквих проблема са нашим сусједима“, рекао је он. То укључује и Србију, која је, како наводи Политико, у постсовјетско вријеме до 2006. била дио једне државе са Црном Гором.
„Са Србијом имамо одличан економски однос. … Трговина је веома велика“, нагласио је Спајић.
„Црна Гора може бити нека врста поштеног посредника и може помоћи да се премосте недостајуће везе са различитим етничким групама“, додао је он, обећавајући да његова земља може бити „веома, веома, веома продуктивна“ у „рјешавању неких од ових питања која нас муче деценијама.”
Ипак, ЕУ је имала резерве према путу Црне Горе – барем прије него што је Спајићев центристички Покрет Европа сад побиједио на изборима у октобру.
У прошлогодишњем извјештају комитета Европског парламента за спољне послове упозорава се на „неуспјех земље да изгради консензус о питањима од националног интереса и недостатак међустраначког дијалога, који су одложили напредак у реформама везаним за ЕУ и гурнули Црну Гору у дубоке политичке и институционалне кризе“.
Напомињуц́и да је „владавина права била велики изазов за нас у прошлости“, Спајић је истакао своје реформе и политику од доласка на власт, укључујући и завршетак националног пописа – осјетљиво етничко питање у Црној Гори – као и попуњавање мјеста у Судском савјет, независном тијелу надлежном за именовање судија, послије 10 година паузе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Milojko
Vracarski Srbine,
Laka meta si ti, Jakov i vas PES, koji ste unazadili i prodali CG.
VI ste ofarbani Milo ustaša i njegov Dps
PRIZNAJES DA STE LAKA META I JEFTINA ROBA.
Narod treba i vas da vidi…. I da bude kažnjen što vas je pustio u fotelje.