Западне санкције на сопствени ум и српска вер у братство са Русима као онтолошка мудрост

Пише: Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге

“Не може Русија умом да се схвати,
Општим се аршином измерити не да:
Њен лик је чудан и чудно те гледа –
У Русију можеш само веровати.” – Фјодор Тјутчев (Фёдор Тютчев)

Данас се навршава година од када је Европска унија увела санкције на руске нафтне деривате. Судећи по ефектима ове бескомпромисне санкције нису имале ефекта. На руски извоз много више утичу ситуација на домаћем тржишту и договори у оквиру ОПЕК+.

На врхунцу моћи неолибералног униполарног поретка истом се супротставила мала, али пркосна и поносна Србија која не само да је одбила да албанским терористима спонзорисаним од стране западних центара моћи преда Косово и Метохију, већ и да се утопи у глобалистички наратив о потреби да национална држава и њена култура одумру. Након три најдужа и најтежа пролетња месеца те 1999. године, током којих је српски народ пружио херојски отпор војној алијанси сачињеној од 19 земаља, свим осталим слободарским земљама и народима широм света не само да је било јасно каква их судбина чека уколико се не супротставе повампиреном западном колонијализму, већ и да је уистину могуће супротставити му се и победити. Та 1999. година, односно Резолуција 1244 Савета безбедности уједињених нација коју је Србија на војном пољу извојевала као гаранцију очувања њеног суверенитета и територијалног интегритета, била је почетак краја униполарног поретка по мери колективног Запада и почетак рађања мултиполарног света који је данас, више него икада, тако очигледан и са јасном сликом пред нашим очима.
Руси знају да су те 1999. године Срби одбранили не само Србију, већ и помогли у одбрани Русије. Срби су помогли Русима јер су показали какав сценарио чека Русију уколико не усправи главу, окрене се себи и ојача довољно да буде способна да онеспособи своје непријатеље. Можда је на почетку 21. века Србија била уморна од ратова, санкција, ембарга, речју од једне тешке олује која је десет година дувала са Запада, али се зато за сво то време подигла савремена Русија, а са њом, полако, али сигурно, и остатак слободарског света. Русија од 24. фебрурара 2022. године не води само војну битку против колективног Запада чији су Украјина и Украјинци само инструмент, као што су то били Албанци у нашем случају (а и данас су), већ и борбу против саме себе, против свега лошег, поквареног, корумпираног и Западом опчињеног и засењеног у себи. Борбу родољубиве и национално свесне и самодовољне Русије против оне глобалистичке и неолибералне. Пре две године започета је својеврсна деколонизација Русије која је значила напуштање политике ,,руски гас у замену за немачке мерцедесе” и она се показала штетним по њене непријатеље, а не по њу. Прошле године међу земљама Г8 групе најразвијенијих држава света руска економија је забележила највећи раст, а британска, немачка и италијанска највећи пад. Показало се да су јефтини и приступачни руски енергенти били темељ развоја европске привреде током протеклих неколико деценија, а не девизни приходи и трговински вишкови Европљана као лажна слика економског благостања. Западну Европу данас тресу протести њених пољопривредника, машиновођа, лекара, док Русија незадрживо граби ка томе да престигне Јапан по БДП и паритету куповне моћи, али и да у не тако далекој будућности буде 4. светска економија, односно одмах иза САД, Кине и Индије. Русија је одавно нашла купце својих енергената и спремно дочекала заоштравање односа са колективним Западом. Нису то ,,само” Кина и Индија како се често мисли, то су сада и земље Африке и југоисточне Азије. Руски извоз нафте и нафтних деривата нашао је нова тржишта. На много начина, то је била банална размена са монархијама Залива: ви нама Индију, ми вама Европу, иначе ћемо се депоновати, а ви нећете моћи да избалансирате своје буџете. Међутим, сада је пред руским нафтним и гасним сектором тежи задатак – изградња „нормалног“ маркетинга нафте, нафтних деривата, угља и ЛНГ-а, што не подразумева бројне попусте и уступке купцима.

До краја деценије економски раст заснован на потрошњи фосилних горива (повећање емисије угљен-диоксида) десиће се у само четири макрорегиона света: нафтом богатим земљама Блиског истока, Индији, као као и у Африци и југоисточној Азији. Управо два последња региона треба да постану приоритет у продаји руског горива. Ово ће омогућити да заузму растућа тржишта и диверзификују извоз без да постану зависни од једног купца. Глобална потражња за нафтом могла би да порасте за 2 милиона барела дневно, од чега ће четвртина долазити из Кине. Светска потражња за нафтом ове године би могла да порасте за 2 милиона барела дневно. – до 103,5 милиона барела/дан. Од укупног раста, четвртина ће доћи из Кине; очекује се повећање потрошње у Индонезији, Вијетнаму, Тајланду и Сједињеним Државама; потражња ће бити подржана повећаном прерадом нафте на Блиском истоку. Потражња за нафтом и гасом наредних година биће све већа, а тиме и све јача позиција Русије, односно слабија позиција Европе. Није, наравно, Европа исто што и Европска унија и ту треба бити јасан. Да се питају немачки, француски и белгијски фармери, њихове земље би одмах повукле санкције које су увеле Русији и вратиле се трговини са истом. У истински слободним земљама Европске уније од бриселске бирократије попут Мађарске и Словачке, власти раде све што је у њиховој моћи да спрече отворени сукоб са Русијом, али и да је задрже као економског и енергетског партнера. Да су се питали грађани Финске и Шведске, а не њихове лево-либералне елите, тешко да би ове земље икада ушле у НАТО и тако стале на прву линију фронта у потенцијалном сукобу између Русије и те војне алијансе. Коначно, ту је и наша земља, која је данас једина у Европи која није увела санкције Русији.

Наш народ каже – не плаши се медвед решетом, па тако ни Руси не треба да брину, јер кад нисмо дозволили да у сред најмоћнијег униполарног поретка, сами против свих, војнички победе и сломе нашу земљу, далеко од тога да ћемо дозволити да нас празне претње са Запада натерају да уведемо санкције Русији. Можда ће новонастајући мултиполаризам имати руски мозак и кинеско тело, али ће му душа бити српска – широка и слободарска.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: