Шта су Срби на КиМ имали када је почео дијалог у Бриселу и без чега су остали

Када су марта 2011. почели први разговори између Београда и Приштине, оно што ће касније бити познато као Бриселски дијалог, интегрисаног административног прелаза на Јарињу није ни било на месту на коме је сада. Између јужне српске покрајине и централне Србије био је обичан „чек поинт“ који су контролисале међународне снаге.

Бодљикава жица, бункери, митраљези, војници КФОР-а под пуном ратном опремом, са прстом на обарачу, али, тзв. административног прелаза са косовским цариницима и полицајцима на Јарињу није било.

Непуних 13 година касније, на Јарињу је, километар ближе централној Србији од места где је био „чек поинт“ Кфора, административни прелаз и на прелазу косовски полицајци и цариници, шалтери на којима се лажној држави плаћа царина. На Јарињу је од успостављања тзв. административног прелаза похапшено безброј Срба, већина њих оптужени су за наводне ратне злочине…

Исто је и на Брњаку, на путу од Зубиног Потока према Рибарићима и Новом Пазару.

Те 2011. године када је дијалог у Бриселу почињао, и годину касније, и годинама касније, све до новембра прошле године,   Срби на северу КиМ могли су преко Јариња и Брњака, могли су путевима севера КиМ са КМ таблицама, путевима јужно од Ибра до пре коју годину са КС таблицама.

Непуних 13 година од почетка дијалога, КС и КМ таблица више нема на улицама и на путевима Косова и Метохије. Могу се видети још у понеком дворишту у Северној Митровици или Звечану, Зубином Потоку или Лепосавићу, на неком паркираном, остављеном, заборављеном возилу.

Када је почињао Бриселски дијалог, и годинама касније, све до 1. јануара 2024. године, није било ни говора да возила са РКС таблицама и ознакама државности тзв. Косова могу преко Јариња и Брњака, Мердара, у централну Србију. Од 1. јануара ове године – могу и то без стикера.

До 16. септембра 2011. године, Срби у јужној покрајини нису на линији изеђу покрајине и централне Србије, на Јарињу и Брњаку имали косовску царину. Те године, 15. септембра стигло је саопштење да „полиција и царина  Еулекса од наредног дана преузимају оперативне послове на прелазима Јариње и Брњак, а биће присутни и косовски царински службеници“.

Две недеље раније, у Бриселу је постигнут договор о царинском питању и о катастру, на косовском царинском печату стајаће само две речи – „Царина Косова“, јављено је тог дана из Брисела.

Сем овог, на једној од рунди дијалога Београд је пристао да Приштини да копије земљишних књига као и копије матичних књига, пописе рођених, умрлих и венчаних на Косову.

Еулексови и косовски цариници нису међутим, 16. септембра 2011. и наредних дана имали посла на Јарињу. Прелаз је освануо затрпан камионима земље и шљунка па су преко само птице могле да прелете. Почели су вишенедељни протести Срба, барикаде…

Бриселски дијалог донео је Србима, а то претходно нису имали, и интегрисани прелаз на Јарињу и Брњаку. Недељама су децембра 2012. године трајали протести Срба који су блокирали Јариње и нису дозвољавали радницима да на месту будућег прелаза поставе контејнере, рампе, велики кров, асфалтирају стотине квадрата будућег прелаза, исрцртају линије. Половином децембра те године, прелаз је ипак успостављен.

Када је почео дијалог у Бриселу, Срби на КиМ, и северно и јужно од Ибра имали су и динар као платежно средство. Ових дана, 13 година од почетка дијалога, питање је дана или недеље када ће инспекцијски органи тзв. Косова почети да упадају у продавнице и апотеке, пијаце и плене динаре које тамо затекну, а власницима радњи да пишу пријаве.

Уредбом ЦБК пре пар недеља, динар је као средство плаћања на „Косову“ забрањен, а у току је, како је објашњено из Приштине, прелазни период, да се Срби навикну на евро.

Пре два дана, у селу Гораждевац код Пећи косовска полиција зауставила је возило Поште Србије и запленила четири милиона динара а заплењене су и четири поштанске вреће са писмима. Новац ће бити задржан од одлуке ЦБ Косова.

Из експозитуре поште у селу Угљаре крај Косова Пошта пре два дана у раним јутарњим часовима украдена је однета каса са новцем који је био намењен за исплату пензија и социјалних давања Србима на КиМ.

Пошта Србија има и даље испоставе у Грачаници, у Косовском Помораљу, у Шилову,  Штрпцу, у општинама на Северу, али је и питање до када ће оне моћи да раде.

У међувремену експозитуре НЛБ Комерцијалне банке на КиМ у којима су Срби могли да узму плате и пензије у динарима су затворене, у српским срединама северно од Ибра ради још једино Поштанска штедионица али је велико питање до када.

Када је почињао дијалог у Бриселу, Срби на КиМ имали су и „привремене органе“, администрацију Србије на Косову и Метохији која је била и симболична веза Срба са КиМ и централне Србије, Београда, али је и обављала читав низ важних послова за опстанак заједнице. Последњих седам дана, на југу је затворен низ канцеларија привремених органа Србије на КиМ,  од Горе, привремених органа за Исток, Клину, Пећ.

Функционишту и даље на Косову, али је велико питање до када привремни органи за општине Сува Река, Подујево, Глоговац, Витина, Косовска Каменица, Вучитрн, Обилић, Приштина, Косово Поље…

Затварањем привремених органа „престају да раде институције, нема народних кухиња, нема материјала за наше болнице, оне не могу да спроведу никакве јавне набавке, нема могућности да студенти приме стипендије, нема новца за студентске мензе, нема могућности да болнице обезбеде материјалне трошкове, а и наше образовне установе, нема могућности да пољопривредна газдинства добију семенски материјал, механизацију, набаве било шта“, рекао је синоћ Игор Симић из Српске листе.

Скоро деценију и по од почетка дијалога у Бриселу, косовски специјалци распоређени су по скоро свим насељима српског дела Косовске Митровице, слично је и у Звечану, Зубином Потоку, Лепосавићу. На простору северно до Ибра сада је најмање шест база,  више пунктова специјалне полиције што када је дијалог почињао није био случај. Специјалци са дугим цевима сада су буквално испод прозора Срба на северу КиМ,  на шта 2011. нико није ни помишљао да би могло да се деси.

Од 2011. до данас заузето је и више цркава СПЦ на КиМ, које су проглашене за католичке, стављене „под заштиту министарства култура Косова“, велики број Срба завршили су у затворима и њима се сада суди за наводне ратне злочине…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: