Ровчанин: Брковић купио “Велимир Јакић” за 1,6 милиона, Влада отписала 1,5 милиона дуга, а данас дугује 130 милиона евра

Приликом приватизације дрвопрерађивачког гиганта “Велимир Јакић” из Пљеваља, компанија “Вектра” Монтенегро купила је фабрику за 1,6 милиона еура, да би 18. маја 2006. године Влада Црне Горе усвојила закључак којим се отписују дуговања приватизованој корпорацији “Јакић” у висини од 1,5 милиона еура према држави и државним предузећима и тиме се нови власник потпуно ослободио дуговања – тако је фабрика практично додјељена на поклон, саопштио је посланик Демократа Никола Ровчанин.

– У поступку приватизације пропале су и акције запослених. Укупно 326 радника посједовало је акције у компанији “Велимир Јакић”. Да не говоримо о 529 запослених који су отварањем стечајног поступка остали без посла. Данас компанија “Вектра Јакић” над којом је отворен стечајни поступак дугује више од 130 милиона еура, банкама, пореској управи, запосленима, општини Пљевља, ЕПЦГ, бројним приватним комапнијама. Ово је слика једне приватизације моћног дрвопрерађивачког гиганта који је купљен за практично 100 000 еура уз концесије на шуме од 30 године. Последице овог аранжмана су катастрофалне. Радници на улици, производње нема већ 20 година, нагомилани дугови, што се свеукупно рефлектовало и на демографску слику Пљеваља, саопштио је Ровчанин.

Уз то, истиче посланик Демократа, Црна Гора годишње увезе око 60 милиона намјештаја и финалних производа од дрвета, а извезе 30 милиона обловине, непрерађеног дрвета, чиме је услед деценијског застоја дрвопрерађивачке индустрије продукован огроман спољнотрговински дефицит у овој области.

– Нова Влада Црне Горе и парламент имају обавезу да свеобухватно и темељно сагледају овај процес од поступка приватизације па надаље. А изнад свега, да се макар дјелимично исправи учињена неправда према радницима којима су пропале акције и који су послати на улицу без икаквих права. Примјерено је, одговорно, солидарно и праведно да се учини измјена и допуна закона о обештећену радника металске индустрије, како би и радници дрвопрерађивачке индустрије остварили иста права. Уз то, потребна је и анализа акционарских права запослених која су тада ускраћена, наводи он.

Покретање дрвопрерађивачке индустрије кроз модел здраве приватизације и кредибилног инвеститора имало би рефлексије на отварање више стотина нових радних мјеста, нову привредну вриједност државе, смањење спољнотрговинског дефицита и почетак санирања лоше демографске слике сјевера Црне Горе, закључује Ровчанин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: