Запослени у државној управи углавном задовољни радним мјестом, али не и наградама

Влада Црне Горе објавила је Анализу задовољства запослених у државној управи у Црној Гори, која показује да постоји релативно високо задовољство.
Резултат анализе показао је средњу оцјену на нивоу државне управе и она износи 3,93, што означава релативно високо задовољство.

Анализа је показала да су оцјене највише када су у питању димензије – ангажованост на послу, одговорност и задовољство послодавцем, а најниже по димензијама награђивање, организациона култура и благостање.

Све димензије ОЕЦД мјера за ангажованост на послу имају изузетно високе оцјене. Тако, 63,7 одсто тврди да осјећа снажну припадност својој институцији, 62,7 одсто да се поистовјећује са мисијом своје институције, а чак 87,1 посто да им је важно да посао који обављају доприноси општем добру.

У спроведеној анализи наводи се да би чак 59,7 процената запослених препоручило другима своју институцију као послодавца, а 73,1 одсто би жељело да настави да ради у својој институцији што указује на високо задовољство послодавцем.

Већина оцјена по питању општег благостања је висока, са неким изузецима (на примјер, 48,5 одсто запослених тврди да се у протекле двије седмице буди са осјећајем свјежине и одмора).

Када је у питању низ индикатора који се односе на задовољство садржајем рада, доминирају позитивне у односу на негативне оцјене.

Оцјене су нешто ниже у просјеку када је у питању оцјењивање и награђивање. Запослени и запослене су најмање задовољни правичношћу поступка оцјењивања (25,8 одсто незадовољних) и јасношћу критеријума оцјењивања (21,4 посто незадовољних).

Незадовољни транспарентношћу награђивања, оцјењивањем, опремом…

Код награђивања су најмање задовољни транспарентношћу (46,1 одсто незадовољних) и правичношћу (44 посто незадовољних) процедуре награђивања у својој инстититуцији.

Запослени и запослене су најмање задовољни тиме у којој мјери су им доступне информације неопходне за обављање посла (15,4 процента незадовољних) и притиском временских рокова (27,4 одсто).

Уз то, запослени и запослене су најмање задовољни располагањем опремом која им је потребна за обављање радних задатака (27,6 одсто незадовољних) када је у питању оцјена радног окружења. Са друге стране, најзадовољнији су пријатношћу радног мјеста (71,5 посто).

Запослени и запослене су углавном задовољни када је у питању степен одговорности који им је повјерен, тако да 85,2 одсто сматра да у обављању радних задатака има значајан степен самосталности, а 87,4 посто да им је јасно како њихов рад доприноси остваривању циљева институције у којој раде.

Нешто је другачија слика по питању партиципације, па 44,3 одсто није сагласно са тврдњом да има могућност да утиче на одлуке које су важне за њен/његов посао, а 32,6 одсто да његов/њен допринос у институцији није препознат.

Кад су у питању руководиоци, оцјене су углавном добре, али постоји и одређено незадовољство.

Тако 32,6 одсто запослених сматра да у њиховој организационој јединици радни задаци нијесу распоређени на одговарајући начин. Такође, 30,5 посто сматра да њен или његов непосредни руководилац не реагује уколико неко од запослених не ради свој посао.

Оцјене у погледу комуникације су такође високе, а најниже су када је у питању сагласност са тврдњом да су запослени правовремено обавијештени о промјенама које ће на њих утицати (25,9 одсто није сагласно).

Иако су оцјене поводом организационе културе такође релативно високе, постоји простор за унапређење. Тако 24,3 одсто запослених сматра да се у њиховој институцији не уважава мишљење запослених, 23,6 посто да се у њиховој институцији не примјењују методи рада који осигуравају висок квалитет услуга, а 26,2 процента да их визије и одлуке менаџмента не подстичу да доприносе остваривању циљева институције.

Из Владе су навели да је у истраживању су учествовали министарства и други органи управе, те да је истраживање сходно Плану за спровођење истраживања са припремним радњама реализовано у периоду од априла до јула 2023. године.

Укупан број испитаника који је одговорио на анкету је 1.157, што представља 37,3 одсто од укупног броја запослених у органима који су били обухваћени анкетом.

Напоменули су да одговори на упитник од Министарства унутрашњих послова са Управом полиције и Управе прихода и царина нису могли бити узети у разматрање као релевантан узорак, због малог броја достављених одговора. Исти разлог односи се и на Управу за сарадњу са дијаспором исељеницима и Управу за угљоводонике, које нијесу учествовале у спровођењу истраживања.

Истраживање је припремљено уз подршку СИГМА програма (Подршка за унапређење управљања и менаџмента, заједничка иницијатива ОЕЦД-а и Европске уније, превасходно финансиран од стране ЕУ).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: