Апелациони суд: Нема доказа о прогону Чамгоза

Међународно тражени Бинали (Дениз) Чамгоз ниједним доказом није поткријепио своје тврдње – да је његово лоше здравствено стање погоршано немарним односом према њему док је боравио у Турској, а у поступку пред правоснажним органима те државе није доказана било чија одговорност за смрт његовог сина, па ни полицијских службеника који су се теретили за убиство.

То, између осталог, пише у рјешењу Апелационог суда, којим је 1. јуна 2023. године одбијена његова жалба и потврђена одлука Вишег суда да Цамгоза изруче Турској, пишу Вијести.

О жалби Чамгоза одлучивало је трочлано вијеће којим је предсједавао предсједник Апелационог суда Мушика Дујовић, у ком су биле и судије Евица Дурутовић и Дијана Радуловић.

“Насупрот жалбеним наводима, правилно је одлучио првостепени суд када је, у смислу одредбе чл.11 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Црне Горе, која је у сагласности са релевантним одредбама Европске конвенције о екстрадицији, утврдио да су испуњене законске претпоставке за изручење Чамгоз Бинала, држављанина Републике Турске… Републици Турској у циљу вођења кривичног поступка због кривичног дјела стварање криминалне организације, наношење повреде, пријетње, кршење закона о ватреном оружју, узроковање штете, разбојничка крађа, покушај убиства… а по молби Републике Турске бр.04/132/22/1492 од 8. 9. 2022. године”, пише у рјешењу тог суда.

Судије Апелационог суда оцијениле су да су њихове колеге из Вишег суда правилно одмјериле шта је у конкретном случају претежније – да ли поступање по међународној обавези изручења или заштита права појединца, посебно у контексту чл.3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, која на апсолутан начин забрањује тортуру, нељудски или понижавајући поступак независно од понашања жртве:

“Па је у конкретном правилно закључио да је претежније поступање по међународној обавези изручења”, пишу Вијести.

Чамгоз, којег тамошње власти потражују због најтежих кривичних дјела, ухапшен је 6. јула 2022. године у Подгорици, а из Управе полиције тада је саопштено да је код себе имао фалсификовани пасош у који је уписано име Мехмет Али Баyхан.

Према писању тамошњих медија, он је вођа организоване криминалне групе, а у кривични досије уписани су му разни злочини – убиства, рањавање, отмица, притвор, изнуда и мучење почињени у Измиру и околини, незаконита наплата чекова и обвезница…

Иако су судија за истрагу, вијећа Вишег, Апелационог и Уставног суда сматрале да је претежније поступање по међународној обавези изручења од заштите права појединца, министар правде Андреј Миловић недавно је донио одлуку да Чамгоз остане у Црној Гори.

Нема опасности од прогона

У рјешењу Апелационог суда пише и да је првостепени суд дао јасне и ваљане разлоге у погледну навода Чамгоза који је тврдио да би у случају изручења био изложен лошем поступању, што је правдао тиме да је по етничкој припадности Курд, по вјерском опредјељењу шиитски муслиман, те да је био активни члан политичке партије Народне демократске странке, да су његовог малољетног сина убили полицајци и да је прогон почео након што је позвао државне органе да утврде кривичну одговорност полицијских службеника…

“По оцјени овог суда правилно је нашао да је догађај везан за смрт малољетног сина окривљеног био предмет разматрања пред надлежним правосудним органима Турске, да је исти поступак правоснажно окончан, те да у том поступку није доказана било чија одговорност за смрт сина окривљеног, па ни полицијских службеника који су се теретили за убиство његовог сина. У том правцу је првостепени суд дао јасне и ваљане разлоге, навео је конкретне одлуке правосудних органа Турске из којих произилази да је кривични поступак првоснажно окончан, а које разлоге и овај суд у цјелости прихвата и на исте упућује подносиоца жалбе. Такође је првостепени суд правилно цијенио, а у одсуству других околности које би конкретно указивале да ће окривљени бити изложен лошем поступању од стране државе молиље, да сама чињеница припадништва одређеној вјерској, етничкој или политичкој организацији не може указивати да постоји опасност од прогона, односно негативног поступања за случај изручења. Првостепени суд је и у погледу предње наведеног дао јасне и ваљане разлоге, а због чега се наводи жалбе показују неоснованим”, оцијениле су судије Апелационог суда.

Испитујући наводе жалбе којима је указано на лоше здравствено стање Чамгоза и да је такво стање погоршано немарним односом према њему док је боравио у Турској, судије су оцијениле да “овакви наводи жалбе немају упориште у било којем доказу, који се налази у списима предмета”.

Судије су неоснованим оцијениле наводе жалбе које се односе на повреду елементарних људских права окривљеног за случај да буде изручен надлежним органима Турске и на то да ће бити изложен дискриминаторном третману:

“Ово из разлога што у конкретном мора постојати реална опасност од излагања ризику и посљедице морају бити предвидиве. Суд у конкретном захтијева да се докаже постојање озбиљног основа да се вјерује да би окривљени био изложен стварном ризику од лошег поступања уколико би био изручен, тачније, не само да се налази у стварном ризику од забрањеног поступања имајући у виду опште стање у држави, већ и да је тај ризик већи од ризика других када се налазе у сличним околностима. Како је напријед наведено изостало у конкретном случају, односно, како докази у списима предмета, те и све што је приложено уз жалбу не указује на постојање стварног ризика да ће окривљеном бити угрожен живот и безбједност уколико буде изручен Р.и Т., то су наводи жалбе у цјелости без основа”.

При чињеници да кривично дјело због кога се потражује окривљени није политичко кривично дјело, дјело повезано са политичким кривичним дјелом, као ни војно кривично дјело, то је по налажењу овог суда, правилно поступио првостепени суд када је утврдио да су испуњене законске претпоставке за изручење држављанина Турске Цамгоз Биналија Турској, пише у рјешењу Апелационог суда

За смрт сина нема одговорних

И судије Уставног суда констатовале су да је првостепени суд правилно нашао да догађај везан за смрт Чамгозовог малољетног сина разматран пред надлежним правосудним органима Турске, да је правоснажно окончан и да у том поступку није доказана било чија одговорност, па ни полицајаца…

Осврћући се на жалбене наводе Чамгоза да је Уставни суд Турске утврдио пропусте надлежних у истрази вођеној поводом смрти његовог сина и одговорност полицајаца, констатовали су да је ријеч о догађају који није у вези са разлозима које подносилац истиче у правцу оспоравања рјешења и испуњености претпоставки за његово изручење Турској.

“Наиме, утврђено је да предметни догађај, који је изазвао смрт малољетног сина подносиоца, није у вези са етничком, вјерском или политичком припадношћу самог подносиоца, нити је у вези са кривичним дјелима за која се исти потражује, већ да предметни догађај прдставља засебан предмет о којем су надлежни органи Републике Турске одлучивали”, пише у одлуци Уставног суда којим је одбијена Чамгозова жалба.

Уставни суд потврдио је да 3. октобра 2023. године Чамгоз треба да буде изручен Турској, да таква одлука редовних судова не крши Европску конвенцију и да је уставна жалба његових бранилаца у цјелости неоснована.

Судије Уставног суда у одлуци наводе да су испитале и оцијениле да су интерпретације редовних судова, који су раније донијели одлуку о изручењу Цамгоза, сагласне са Уставом с аспекта заштите људских права и основних слобода.

Вијећем које је донијело ту одлуку предсједавала је суткиња Десанка Лопичић, а чиниле су га и судије Милорад Гогић и Будимир Шћепановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: