СДТ: Ивановић се понашао као банкар, дијелио паре коме је хтио

Некадашњи министар пољопривреде у Влади Црне Горе Петар Ивановић, који је са неколико бивших високих функционера оптужен за злоупотребу службеног положаја у продуженом трајању приликом незаконите додјеле средстава из кредита Абу Даби фонда од 2015. до 2017. године, негирао је кривицу пред специјалним тужиоцем и тврди да је све радио у складу са уговором којије потписао.

Ивановић је казао да је у поступку реализације кредита постојала Јединица за имплементацију и да је њу чинио Директорат за ИПАРД плаћање, који је већ постојао као организациона јединица Министарства пољопривреде и руралног развоја, на чијем челу је тада, као генерални директор, био окривљени Благота Радуловић.

Ивановић је објаснио да је пријем захтјева и других докумената и њихово прегледање ишло преко тог директората, који је одбору пројекта достављао предлог за одобравање кредита, а уз предлог и пратећу документацију. Казао је да је лично донио одлуку о формирању одбора и да су га чинили окривљени Благота Радуловић и свједоци Дарко Коњевић, генерални директор у Директорату задужен за рурални развој, Миливоје Сајичић, правник у министарству, али и Анас Хамед и Ал Дереи, представници АДФД, а да се одбор пројекта састао једном, приликом консултативног састанка, о којем не постоји записник, и да су након тога имали само електронске сједнице, а да је сваки уговор о кредиту који је закључио претходно формално одобрен од АДФД, пише ДАН.

Супротно наводима одбране Петра Ивановића, СДТ основано сумња да не постоји ниједан ваљан доказ који би поткријепио његову одбрану.

Осим Петра Ивановића, оптужницом СДТ-а, чија је контрола заказана за 26.фебруар у подгоричком Вишем суду, обухваћени су и Будимир Мугоша, бивши директор Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) Зоран Вукчевић, директор Директората за плаћање у Министартсву пољопривреде Благота Радуловић и Милан Аџић.

Тужилаштво је у овом случају покренуло истрагу како би утврдило да ли је било незаконитих радњи приликом додјеле и реализације 23 милиона америчких долара (УСД) кредита које је Министарство пољопривреде и руралног развоја добило из Абу Даби фонда за развој за подстицај развоја пољопривреде на сјеверу Црне Горе.

Међутим, истрага је утврдила да посао додјеле новца није био повјерен Инвестиционо-развојном фонду, већ је новац дијелило Министарство пољопривреде што је, како пише у оптужници, незабиљежен случај да се једно министарство бави банкарским пословима.

– Постоји основана сумња не само да нијесу постојале информације, предлози и одлуке одговарајућих тијела о додјели кредита корисницима и да та тијела нијесу била формирана, већ и да корисници који су добили кредите нијесу испуњавали услове за то, а са њима су закључени уговори од стране окривљених бивших министара, а по основу којих су им даље исплаћивана кредитна средства, по налогу окривљених Ивановића и Радуловића – тврде из СДТ-а.

Фирме задовољавале критеријуме, али за елиминацију

Специјално тужилаштво закључило је да је документација свих корисника кредита била недовољна и неподобна, а утврђено је и да дио потребне документације није ни поднијет. Из садржаја поднијете документације такође се види да корисници нијесу ни испуњавали услове за добијање кредита предвиђене Оперативним приручником, односно да су поједини чак испуњавали један или више елиминационих критеријума, чије постојање се прво разматрало, а због којих кредит нијесу могли добити без обзира на евентуалну комплетност и подобност преостале документације.

Специјално тужилаштво закључује да наводи одбране Петра Ивановића нијесу потврђени доказима прикупљеним у извиђају и истрази и да као такви не могу бити прихваћени.

– Посебно при чињеници да је окривљени навео и да није гледао одлуке одбора пројекта да је сагласан да се одобри кредит и потпише уговор, већ да је о томе обавјештаван од окривљеног Радуловића у електронској комуникацији, мејлом, или усмено, и на основу тога је закључивао уговоре, односно тек када би га окривљени Радуловић обавијестио да су сагласни да се одобри кредит. Ово посебно када се имају у виду искази свједока Саичића и Коњевића да нијесу знали да су били чланови одбора пројекта, да нијесу одржавали сједнице и састанке и одлучивали, па ни у комуникацији електронском поштом, а да одлуке о формирању одбора пројекта и других писаних доказа о његовом састајању и раду не постоје ни у документацији пројекта АДМАС, ни у електронској евиденцији – бази министарства, нити су наведене у уговорима са корисницима кредита, односно да из прикупљених доказа произилази да не постоје јер нијесу ни донијете – пише у образложењу тужилачког акта.

Ивановић је недостатак документације пред тужилаштвом правдао тиме да је неко службено лице из министарства или евентуално ИРФ-а дио документације намјерно уништило или изгубило, због чега ИРФ-у приликом примопредаје није предата комплетна документација.

– Међутим, овакви наводи његове одбране се не могу прихватити јер нијесу поткријепљени ниједним доказом прикупљеним у извиђају и истрази и супротни су садржини записника о примопредаји документације – пише у тужилачком документу.

Будимир Мугоша: Вјеровао сам својим сарадницима

У односу на окривљеног Будимира Мугошу, цијењена је његова одбрана да је потписао уговор о кредиту са корисницима „ИМГрадина“ д.о.о., Ф.М.Л. д.о.о. и ЕКО-ПЕР д.о.о. Шавник, и то тако што је пред собом имао само уговоре и увјеравање од стране тадашњег секретара министарства, свједока Немање Катнића да их треба потписати јер је све у реду, као и то што је навео да је претходно консултовао одређене правнике и да је од њих добио мишљење да су са правне стране уговори ваљани, а државна имовина заштићена. Међутим, управо то што прије потписивања уговора није тражио одлуке одбора пројекта о одобравању кредита, завршне предлоге Јединице за имплементацију за додјељивање кредита упућене одбору пројекта, нити је тражио ради разматрања и разматрао захтјеве корисника кредита и пратећу документацију која је требала да буде основ за одлучивање о потписивању уговора, на нивоу основане сумње чини га одговорним за кривично дјело које је предмет оптужнице.

– Ово посебно и због тога што је и сам окривљени навео да је разлог зашто је потписао уговоре тај што је вјеровао својим сарадницима, иако је знао да потписивању уговора претходе бројне радње и да документација о томе треба да буде у прилогу уговора – пише у образложењу.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: