„Ти си знак у небу и светлост у ноћи…“: Сретно ти, Србијо, Сретење!

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Многи се данас не сјећају, али некада смо заиста имали личне карте на којима је писало „Република Српска“: на њима се налазио онај стари, Немањићки, једини прави грб (као и на ђачкој и војној књижици и индексу). Формата оне старе, југословенске личне карте, мала картонска књижица коју је у некој од година када су српски политичари распродавали надлежности замијенила она пластична картица са жуто-плавим грбом и звјездицама – симболом сваке државе која је то само милошћу и вољом колективног Запада. У тој личној карти слика је била причвршћена нитнама а подаци откуцани на писаћој машини. Када смо остали без ње, без динара, без уџбеника из Србије, без РТС-а и Радио Београда – за шта ће многи до вијека бити криви и дужни да се искупе – остајали смо без онога за шта смо гинули. Није се случајно тај Грб и свештена химна Богу правде склањао од исте руке у исто вријеме као и сваки други знак присуства Србије. Као да ма гдје живећи Србин не живи у Србији. А живи. Србије се не да омеђити, она је свугдје гдје смо ми.

Када сам, након 20 година, опет добио пасош са тим истим грбом, на коме је умјесто „Република Српска“ сада писало „Република Србија“, нисам имао осјећај да сам постао или добио нешто ново. Не. Био сам срећан, наравно. Но пасоши не одређују ко смо већ то ко смо желимо да стоји и на документима које посједујемо. Није то био неки други, „србијански“ пасош са неким другим орлом, као што ни та химна није „химна братске Србије“ већ моја химна. Знам и сам да у земљској Србији никада све није по вољи оних који је највише воле. Поклекне некад, чини се, и сам овај народ, у малодушност и маглу. Но све то и даље не може да поништи један осјећај који сваки Србин жељан Србије има када пређе из своје Србије у Републику Србију (кажу ми браћа из Србије да се исто тако осјећају када дођу код нас у Српску).

Сретно ти Сретење, мајко рођена! Да будеш стамена као твоји најбољи синови, одлучна као видовдански ратници, радосна као сваки Србин када ти дође, плодна и храбра као Срби на Косову и Метохији, одлучна и непоколебљива као браћа у Црној Гори којима си и даље Отаџбина неотуђива.

„Ти си знак у небу и светлост у ноћи…“

Сретно ти, Србијо, Сретење!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: