Раковић о ­молби Захарове Срби­ма да се ује­ди­не у од­бра­ни

По­себ­на уло­га при­па­да па­три­от­ским сна­га­ма ко­је су се већ до­ка­за­ле и они­ма ко­је тек сти­чу ауто­ри­тет у дру­штву. Мно­го за­ви­си од њи­хо­ве спрем­но­сти да се ује­ди­не и за­јед­нич­ки бра­не те­мељ­не ин­те­ре­се срп­ског на­ро­да, да обез­бе­де ста­бил­ност вла­сти на свим ни­во­и­ма ка­ко би се фор­му­ли­са­ла и оства­ри­ва­ла ре­ал­на ре­ше­ња кључ­них др­жав­них пи­та­ња, на­ве­де­но је, из­ме­ђу оста­лог, у ко­мен­та­ру порт­па­рол­ке Ми­ни­стар­ства ино­стра­них по­сло­ва Ру­си­је Ма­ри­је За­ха­ро­ве, а у ве­зи с по­те­зи­ма „вла­сти” у При­шти­ни и си­ту­а­ци­јом у БиХ. Ово је ди­рек­тан по­зив па­три­от­ским по­ли­тич­ким стран­ка­ма и по­кре­ти­ма вла­сти и опо­зи­ци­је да се ује­ди­не у овом вр­ло иза­зов­ном тре­нут­ку за Ср­би­ју.

Тај по­зив, пре­ма ми­шље­њу исто­ри­ча­ра др Алек­сан­дра Ра­ко­ви­ћа, тре­ба­ло би ту­ма­чи­ти као крај­ње до­бро­на­ме­ран. „Сви­ма на­ма ко­ји пра­ти­мо ову си­ту­а­ци­ју, а ко­ји се не ба­ви­мо стра­нач­ком по­ли­ти­ком, али пра­ти­мо као струч­ња­ци и ро­до­љу­би, пао би ве­ли­ки те­рет с ле­ђа ка­да би до­шло до кон­сен­зу­са на­ших па­три­от­ских сна­га око Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и Ре­пу­бли­ке Срп­ске, од­но­сно срп­ског пи­та­ња у БиХ. Мо­же­мо да се при­се­ти­мо да смо ми та­кав кон­сен­зус оства­ри­ли 2020. по­во­дом Цр­не Го­ре. Ни­је не­ре­ал­но да оства­ри­мо кон­сен­зус, ма­ло је по­треб­но уло­жи­ти на­по­ра, ви­ше пси­хо­ло­шког, да пад­ну те ба­ри­је­ре из­ме­ђу по­је­ди­них љу­ди”, на­во­ди др Ра­ко­вић за „По­ли­ти­ку”.

А го­во­ре­ћи о то­ме ко­је су то ста­ре па­три­от­ске сна­ге ко­је су се већ до­ка­за­ле, а ко­је је по­ме­ну­ла За­ха­ро­ва, не име­ну­ју­ћи ни­јед­ну стран­ку, ни по­ли­тич­ког пред­став­ни­ка, са­го­вор­ни­ци на­шег ли­ста са­гла­сни су да већ до­ка­за­не па­три­от­ске сна­ге по­сто­је у вла­сти. „Ср­би и те ка­ко до­бро зна­ју ко је па­три­о­та – то је Алек­сан­дар Ву­чић. И то мо­ра­мо отво­ре­но или објек­тив­но да ка­же­мо, јер у про­тив­ном, Ву­чић не би до­био 60 од­сто по­др­шке гра­ђа­на на из­бо­ри­ма за пред­сед­ни­ка прет­про­шле го­ди­не. Ни­ти би Срп­ска на­пред­на стран­ка до­ми­нант­но по­бе­ди­ла на упра­во за­вр­ше­ним пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма, и не са­мо пар­ла­мен­тар­ним. Сви они зна­ју ко је ро­до­љуб, а ко не”, ис­ти­че Ог­њен Ка­ра­но­вић из Цен­тра за дру­штве­ну ста­бил­ност.

Ра­ко­вић на­во­ди да у вла­сти по­сто­је па­три­от­ске сна­ге ко­је су се већ до­ка­за­ле. За сва­ки на­род или за­јед­ни­цу, до­да­је Ка­ра­но­вић, и те ка­ко је ва­жно да по­сто­је ро­до­љу­би­ве, не са­мо по­ли­тич­ке сна­ге, али ако го­во­ри­мо о по­ли­тич­ком жи­во­ту, на­рав­но да на њих пр­во ми­сли­мо уко­ли­ко же­ли­мо про­спе­ри­тет та­квој за­јед­ни­ци. Ра­ко­вић об­ја­шња­ва да има­мо па­три­от­ске сна­ге у опо­зи­ци­ји ко­је су већ до­ка­за­не или су на пу­ту да се у пот­пу­но­сти до­ка­жу. „Си­гур­но је да има ових ко­ји се ни­су до­ка­за­ли, ре­ци­мо, ова но­ва ко­а­ли­ци­ја (’Ми – глас из на­ро­да’) ко­ја је си­гур­но па­три­от­ска, али тек тре­ба да се до­ка­же у том сми­слу. Има­мо је­дан ши­ри спек­тар па­три­от­ских оп­ци­ја ко­је се на­ла­зе у вла­сти, у пар­ла­мен­тар­ној опо­зи­ци­ји и ван пар­ла­мен­тар­не опо­зи­ци­је, ако су не­кад би­ли пар­ла­мен­тар­не стран­ке. Тре­ба пре­ћи с ре­чи на де­ла, али при­хва­ти­ти и спо­зна­ти од­го­вор­ност ко­ју тре­нут­но има на­ша власт”, ис­ти­че др Ра­ко­вић.

Ка­ра­но­вић, с дру­ге стра­не, на­во­ди да ка­да је реч о при­су­ству ро­до­љу­бља на на­шој по­ли­тич­кој сце­ни, ме­ђу по­ли­тич­ким оп­ци­ја­ма и њи­хо­вим пред­став­ни­ци­ма, па­три­о­ти­зам је вред­ност ко­ја је у де­фи­ци­ту. За­ха­ро­ва је, под­се­ти­мо, ука­за­ла и на то да се по­ло­жај Ср­ба с КиМ бу­квал­но по­гор­ша­ва из да­на у дан. Ис­та­кла је и да је зло­чи­нач­ки ре­жим „пре­ми­је­ра” Кур­ти­ја ко­нач­но пре­шао у ак­тив­ну фа­зу ан­ти­срп­ског ет­нич­ког чи­шће­ња – про­те­ри­ва­ње Ср­ба с њи­хо­вих искон­ских ог­њи­шта.

„Под­сти­ца­њем Кур­ти­ја и те­ро­ра ко­ји је он по­кре­нуо, За­пад на­сто­ји да ка­зни Бе­о­град због ње­го­ве чвр­сти­не у од­бра­ни на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та и пра­ва на са­мо­ста­лан курс, због од­луч­но­сти да очу­ва при­ја­тељ­ске од­но­се с Ру­си­јом и дру­гим др­жа­ва­ма из­ван евро­а­тлант­ске ор­би­те. Хо­ће да на­те­ра­ју Ср­бе да жр­тву­ју сво­је те­мељ­не ин­те­ре­се, укљу­чу­ју­ћи и за­шти­ту сво­јих су­на­род­ни­ка”, оце­ни­ла је, до­да­ју­ћи да то ви­ди­мо не са­мо на Ко­со­ву већ и у су­сед­ној БиХ, ко­ју за­пад­ни цен­три мо­ћи по­ку­ша­ва­ју да пре­о­бли­ку­ју по уни­тар­ном мо­де­лу и ста­ве под сво­ју кон­тро­лу. „Да­нас су, пред тим иза­зо­ви­ма, је­дин­ство по­ли­тич­ке кла­се Ср­би­је и ње­на спо­соб­ност да пре­у­зме од­го­вор­ност за бу­дућ­ност зе­мље осо­би­то по­треб­ни”, на­ве­ла је.

Ка­ра­но­вић ис­ти­че да ме­ђу опо­зи­ци­о­ним по­ли­тич­ким стран­ка­ма и ле­ви­це и де­сни­це не­до­ста­је па­три­о­ти­зма и ка­же да би тре­ба­ло би да се не­ка­ко он ге­не­ри­ше у скла­ду с по­сто­је­ћим дру­штве­ним вред­но­сти­ма, али на дру­га­чи­јој по­ли­тич­кој плат­фор­ми. Под­се­ћа и на то да упра­во на при­ме­ру јед­не без­вред­не, за­пра­во ла­жне, сва­ка­ко ан­ти­срп­ске ре­зо­лу­ци­је ко­ја је про­из­вод ан­ти­срп­ске хи­сте­ри­је у Европ­ском пар­ла­мен­ту, ви­ди­мо ко та­мо при­су­ству­је – про­за­пад­не, НА­ТО по­ли­тич­ке сна­ге, њи­хо­ви пред­став­ни­ци у Ср­би­ји ко­ји су до­жи­ве­ли те­жак де­бакл на прет­ход­ним из­бо­ри­ма, иако су би­ли ује­ди­ње­ни.

А ка­да је реч о по­кре­ту „Ми – глас из на­ро­да”, ис­ти­че да то ни­је по­ли­тич­ка стран­ка, већ јед­на од по­ли­тич­ких ли­ста ко­ја се кан­ди­до­ва­ла на из­бо­ри­ма. „Још увек не зна­мо њи­хов по­ли­тич­ки про­грам, по­ли­тич­ки про­фил, где они ви­де Ср­би­ју, на ко­ји на­чин по­сма­тра­ју њен по­ло­жај, ка­ко да­нас, та­ко и у бу­дућ­но­сти, и то по­го­то­ву у овим не­за­вид­ним вре­ме­ни­ма у ко­ји­ма се на­ла­зи цео свет. Оно што је­сте за сва­ку по­хва­лу је­сте то што се ’Ми – глас из на­ро­да’ ни­су при­дру­жи­ли ха­о­су ко­ји је пра­ви­ла про­за­пад­на, од­но­сно НА­ТО опо­зи­ци­ја при­ли­ком све­ча­не сед­ни­це. Ту су по­ка­за­ли озби­љан од­нос пре­ма др­жа­ви и пре­ма нај­ви­шој ње­ној ин­стан­ци, на­род­ном пред­став­ни­штву”, ис­ти­че Ка­ра­но­вић и ка­же да не­ке дру­ге цр­ти­це њи­хо­вог по­ли­тич­ког про­гра­ма ни­су још увек пре­по­зна­тљи­ве и да је по­треб­но вре­ме да се ви­ди на ко­ји на­чин ће се про­фи­ли­са­ти и да ли ће оп­ста­ти на по­ли­тич­кој сце­ни, преноси РТС.

Ко­мен­тар За­ха­ро­ве, пре­ма ми­шље­њу др Ра­ко­ви­ћа, не зна­чи да се Ру­си­ја ме­ша у на­ше ства­ри, то је крај­ње до­бро­на­ме­ран по­зив, да­кле, ни­је ни­ка­кво на­ре­ђе­ње, ул­ти­ма­тум или уце­на. То је, ка­ко ка­же, са­мо по­зив ко­ји мо­же­мо ту­ма­чи­ти као вид мол­бе Ру­си­је да се Ср­би, ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни да се за­шти­те срп­ски на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си, об­је­ди­не око за­шти­те тих ин­те­ре­са, не и да ста­ну у јед­ну ко­ло­ну. Ка­ра­но­вић ка­же да је не­за­хвал­но чу­ти од би­ло ко­га да на тај на­чин ко­мен­та­ри­ше по­ли­тич­ке про­це­се у дру­гој зе­мљи, иако ни­ко не мо­же да ка­же да је За­ха­ро­ва има­ла не­ку ло­шу на­ме­ру у том по­гле­ду. „Уоста­лом, по­ли­тич­ку сце­ну у Ср­би­ји ко­мен­та­ри­шу пред­став­ни­ци по­ли­тич­ког За­па­да, па то опо­зи­ци­ја или не­ки по­ли­тич­ки пред­став­ни­ци не на­зи­ва­ју ме­ша­њем”, за­кљу­чу­је он.

Ко­му­ни­ка­ци­ја о за­шти­ти су­штин­ских ин­те­ре­са срп­ског на­ро­да је дра­го­це­на
Исто­ри­чар др Алек­сан­дар Ра­ко­вић на­во­ди да ова пре­по­ру­ка За­ха­ро­ве ни­је њен лич­ни став или ми­шље­ње, већ да је то не­што што до­ла­зи из са­мог вр­ха ру­ске др­жа­ве. „Јед­но је оно што ми при­ча­мо ка­да смо не­за­ви­сни ин­те­лек­ту­ал­ци и ка­да се о ра­ди о пар­ла­мен­тар­ној опо­зи­ци­ји или ван­пар­ла­мен­тар­ној опо­зи­ци­ји, а дру­го је ка­да не­ко во­ди по­ли­ти­ку ко­ја мо­ра да бу­де од­го­вор­на да би за­шти­ти­ла ин­те­ре­се на­ше зе­мље. То за­јед­нич­ко са­гле­да­ва­ње и ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу фак­то­ра ко­је је За­ха­ро­ва у об­ри­си­ма опи­са­ла, али мо­же­мо да их пре­по­зна­мо, от­при­ли­ке, зна­мо о ко­ме се ра­ди, та ко­му­ни­ка­ци­ја о утвр­ђи­ва­њу и за­шти­ти су­штин­ских на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са срп­ског на­ро­да на КиМ, у БиХ и Цр­ној Го­ри би­ла би ја­ко дра­го­це­на”, ис­ти­че Ра­ко­вић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: