Грубач: Срљање ликова из врха Синдиката просвјете нема подршку огромне већине грађана

За Невладину организацију Центар реалне политике (ЦРП) није зачуђујућа подршка ДПС-а Синдикату просвете. Предсједник ЦРП-а Војин Грубач у саопштењу појашњава да та одршка представља „знаковито лицемјерје те партије у колоритним просторима турбулентне политичке сцене Црне Горе”.

“О каквом се апсурду ради, најбоље свједочи факт да су од свих Влада које је ДПС формирао у периоду од 2008. до 2020 године, дакле за 12 година власти плате просвјетарима увећане за само 43 евра, према податку којег је јавности предочио Драган Бојовић, државни секретар Министарства просвјете. За то вријеме када су плате просвјетара биле у распону од 480- 523 евра без наде на повећање, никакве побуне Синдиката просвете, нити “разумијевања њиховог положаја” од стране владајућег ДПС-а није било!“, навео је Грубач.

Када је послије формирања актуелне Владе, Синдикат просвјете одмах тражио исплату неисплаћеног превоза просвјетним радницима од далеке 2005. године до данас, грађани су,истиче Грбач, били у недоумици: шта се то уопште дешава са том синдикалном структуром?

„У вези закашњелог случаја питања „превоза“, било би оправдано да се ДПС опет гласне те се јавно заузме да Спајић исплати превоз радника за период од 2005. до 2020. године када је Црном Гором владао ДПС, да би апсурдност ове приче била у цјелости заокружена. Због свега наведеног, НВО ЦРП сматра да захтијеви Синдиката просвјете, уз асистенцију ДПС-а и ГП УРА, представљају неку врсту тактичких политичких игара бизарне провенијенције, који имају упориште у тужној прошлости актера али не и у економској реалности Црне Горе.Ти захтјеви се налазе у домену вјештачки изазване политичке хистерије у коју је тај “тројац играча” из ниских побуда увукао дио просвјетних радника, и учинио да су дјеца и родитељи затечени и зачуђени над тренутном ситуацијом“,сматра Грубач.

Даље наводи да су у изјави ДПС-а, којом подржавају штрајк просветних радника, чудне мисли: да тиме стају “у одбрану достојанства професије”, истичући да је то “посебно важно у времену када се цензурише свака критичка мисао”.

“ДПС тиме имплицира да Синдикату просвјете за вријеме своје владавине није “цензурусао критичку мисао” а самим тим нити бранио да се бори за права просвјетара, па се намеће питање: зашто је дотични синдикат двије деценије ћутао, “као да је весла прогутао”? Тада Синдикат просвете није имао никаквих примједби на висину биједних плата просветара, на повишење плате за 47 евра у току 12 година, нити се гласнуо да “заштити критичку мисао и достојанство професије” када је 27 професора, који су стали у заштиту српског језика, брутално добило отказе. Самим тим, немогуће је посматрати садашњу ситуацију не анализирајући вишедеценијски срамни период Синдиката просвјете и ДПС-а који су играли “прљави танго” у борби против просвјетара, у чему им се сада придружила ГП УРА у лажној, политикантској „борби за просвјетаре““, навео је Грубач.

Поручује да на данашњи састанак предстаника Синдиката просвјете и премијера Милојка Спајића треба обавезно позвати и ДПС.

“Па да, прије разговора по теми сусрета, пред лицем јавности и ТВ камерама представници Синдиката просвјете и ДПС-а положе рачуне грађанима и објасне: шта су се по питању изниклог проблема “превоза просвјетних радника” радили од 2005. до 2020. године? Зашто то нису на вријеме рјешавали? Како су се “договорили” да се уопште не деси побуна Синдиката просвјете, рецимо због мизерног повећања плата у просвјети од 47 евра за дугих дванаест година? Да ли су за тих 12 година могуће протесте блокирали ДПС директори школа, или се радило о некој корупцији у Синдикату просвјете? Да ли садашње протесте организују и подржавају директори школа који су постављени из ГП УРА у складу са жељама свога руководства у борби против Владе? Како је могуће да је 27 просвјетних радника добило отказ 2006. године због протеста око српског језика, а да Синдикат просвјете није дигао глас у заштиту достојанства тих људи и професије. Што тада нису бранили право професора на “критичку мисао”, о којој сада бајке прича ДПС „заборављајући” да су се према иномишљеницима у школама и мимо школа односили као средњевјековни инквизитори!? Па су су у школе запошљавали искључиво партијски подобне, а не прије свега стручне кадрове.

Тек када Синдикат просвете и ДПС истресу пред народом “орахе које држе у џеповима”, укључујући и лош резултат дјеце на ПИСА тестовима, може се конструктивно прећи на рјешавање политичке жабокрећине коју су сада изазвали”, наглашава Грубач.

Плате и услови рада просвјетним радницима се свакако морају повећавати и то нико,каже Грубач, не спори, што је Влада и најавила.

“Све у складу са реалном економском ситуацијом и учитавањем поразног факта да су плате у јавном сектору 70 одсто веће него плате радника у реалном сектору привреде, што значи да се друштво и држава налазе у наслијеђеној етапи “сјечења гране на којој сједе”. Достојанство професије се не враћа повећањем плата, оно се стиче и заслужује конкретним понашањем.Понашање главних актера ове прице: Синдиката просвјете и ДПС-а је више деценија било испод сваке границе достојанства: неосјећајно, охоло, неодговорно и за сваку осуду. Зато није ни чудо што су својом понашањем у овом случају вјештачког бунта 90 одсто јавности окренули против себе. Безочно, ултимативно и нетактично срљање ликова из врха Синдиката просвјете нема подршку огромне већине грађана Црне Горе”, оцијенио је Грубач.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: