Очеви почели, синови наставили: Блажо, Марко и Лука продају преко хиљаду станова и вила у Колашину

Блажо Ђукановић, син Мила Ђукановића бившег премијера и предсједника Црне Горе, Марко Гвозденовић, син дугогодишњег министра Бранимира Гвозденовића, и Лука Бећировић, син бизнисмена Зорана Ћоћа Бећировића, основали су фирму “Kolašin Valleys” која се бави продајом станова, апартмана и вила у луксузном туристичком насељу на колашинским скијалиштима.

Према подацима из Централног регистра привредних субјеката ова фирма је регистрована 25. децембра прошле године, са капиталом од једног еура, и тада су оснивачи били Марко Гвозденовић и Лука Бећировић. Измјеном оснивачког акта од 6. фебруара ове године придружује им се и Блажо Ђукановић, тако да су сада власници по трећине оснивачког капитала. Гвозденовић је и извршни директор, а Ђукановић и Бећировић су овлашћени заступници.

У брошурама преко хиљаду луксузних апартмана и вила

Компанија има свој сајт kolasinvalleys.com, као и странице на друштвеним мрежама гдје рекламира продају станова и вила, као и апартмана у такозваним кондо хотелима, који се граде или ће се градити на ширем подручју скијалишта, у два, како се наводи, ски-села “1450 Нест” и “К16 Пеак”. На том простору у току је изградња четири хотела са 317 стамбених јединица, а предвиђена је изградња још шест нових објеката са 700 стамбених јединица, као и два насеље планинских вила. Иако је фирма званично основана у децембру, на друштвеним мрежама, гдје се користи име “Колашин Валлеyс”, од јула прошле године постоје објаве о презентацијама и продаји ове имовине у државама региона.

Све то се гради на земљишту бившег државног ски-центра Језерине, којег је купио старији Бећировић, као и на додатних 30.000 квадрата државног земљишта које је Влада 2019. дала у закуп његовом конзорцијуму. На овим локацијама налазе се и три пројекта која су ушла у програм економског држављанства из 2019. године, тако да црногорско држављанство може да добије странац који купи некретнине у износу већем од 250 хиљада евра.

За почетак пројекта пресудан утицај очева

Фирма “Kolašin Valleys” основана је у складу са законом и има законски уређену дјелатност “консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем”. Према подацима из катастра нема имовину, мада се и она није могла регистровати јер је још у званичној изгардњи већ се овдје појављује као посредник.

Оно што је медијски занимљиво и што је могући јавни утицај је то што су старији Ђукановић и Гвозденовић имали значајне улоге у приватизацији бившег државног скијалишта, усвајању просторних планова, давању разних сагласности и државних помоћи, изградње инфраструктуре државним новцем, па до коначног програма економског држављанства. Све то је утицало да је старији Бећировић јефтино добио вриједну имовину а и касније бројне повољности од државе. Тиме је ова локација добила на ексклузивности, а њене некретнине на цијени.

Оф-шор фирма Зорана Бећировића “Беплер Џејкобсон”, купила из два пута 2003. и 2007. године године за укупно 2,1 милион евра имовину бившег ски-центра Бјеласица. За ту цијену су тада добили хотел “Бјеласица” у центру Колашина, два мотела, два ресторана, сву инфраструктуру скијалишта, као и 149 хиљада квадрата околног земљишта.

Скијалиште и 149 хиљада квадрата за 550.000€

Имовина самог скијалишта и околног земљишта продата је за 550 хиљада евра, након више неуспјешних тендера на којима је “Беплер” био једини понуђач. Након што је Привредни суд поништио пети тендер незадовољан понудом од 550 хиљада евра, Мило Ђукановић је тада оштро критиковао “надлежне” за одуговлачење продаје. Одмах након тога стечајни управник расписао је нови, шести тендер, са три пута мањом почетном цијеном, а која је идентична са цијеном (550.000) коју је “Беплер” раније био спреман да плати. Обавезе инвестирања у скијалиште износила је 3,5 милиона евра.

Продају имовине бившег Ски центра “Бјеласица” обиљежило је више скандала и законски спорних поступака, као и нестанак значајне документације о овом поступку. Стечај је први пут уведен 1998. године супротни мишљењу судског вјештака због спорног дуга од 100 хиљада марака иако је имовина имала вишеструко већу вриједност. Тај стечај је касније суд поништио, али је већ наредне године уведен нови.

Судија Бошковић упозорава на незаконитост

У јануара 2007. године суткиња Привредног суда Наташа Бошковић је “Вијестима” изјавила да на основу документације коју јој је доставио запослени у Ски-центру Бјеласица Ратко Чогурић, основано сумња да је по налогу једног, или више моћних појединаца, незаконито уведен стечај у ту компанију и 1999. године. Она је тада казала и да се у стечајном поступку упорно користи број предмета под којим је први пут отворен стечај, мада је случај добио нови број након што је тај поступак укинуо Врховни суд. Тада је казала и да продаја имовине Ски-центра “Бјеласица” није оглашена ни на огласној табли Привредног суда, ни у Службеном листу, као и да је то само по себи кршење законске процедуре и довољно да цијели процес буде заустављен.

Међутим то се није десило и исте године су представници стечајне управе и Владе потписали уговор о продаји скијалишта и околног земљишта Бећировићевој фирми.

У наредним годинама Бећировић је имао “проблема” са бившим радницима државног скијалишта који су у њему имали 20 одсто власништва, због тога што им, иако је ново скијалиште правни насљедних претходног, није плаћао дугове за зараде и доприносе.

Држава давала “и шаком и капом” за приватни бизнис

Тако је тадашњи министар одрживог развоја и туризма и предсједник Владе за економску политику Владе Бранимир Гвозденовић у октобру 2013. године одобрио државну помоћ Бећировићевој фирми “Ски ресорт – Колашин 1450” у износу од 351 хиљаду евра због тога што је “носилац туристичке понуде региона Бјеласице”. Тиме се овој фирми омогућило да доспјеле дугове за порезе и доприносе на плате радника у том износу измири у наредних седам година.

Он је био министар одрживог развоја и туризма од децембра 2012. до новембра 2016. године. У том периоду су покренути планови за развој скијалишта, изградња државног скијалишта у Колашину 1600, око којег је земљиште касније дато у закуп Бећировићевој компанији, као и реконструкција пута од Колашина до скијалишта Језерине, и пута и тунела од Језерина до Лубнице у беранској општини чије се отварање ускоро очекује. У све то држава је до сада уложила око сто милиона евра.

Некретнине постале дио програма за држављанство

Ђукановић је био “прво човјек државе” у цијелом периоду од почетка приватизације бившег државног скијалишта до одобравања програма економског држављанства. Иако је тада био предсједник државе активно је и прије званичног почетка програма економског држављанства радио на његовој промоцији.

Тако је у новембру 2018. године говорио на Глобалној конференцији о резидентности и држављанству у Дубаију, коју организује компанија “Henley & Partners”, Владин партнер у овом програму.

“Интерес државе је да се примјеном Индивидуалног инвестиционог програма додатно поспјеши развој, креирају нова радна мјеста, смањи спољно-трговинског дефицит и обави трансфер знања и нових технологија”, саопштио је тада Ђукановић, како су саопштили из његовог кабинета, и поручио да ће апликанти имати корист од повољног пореског система, безвизног режима према земљама у Шенген зони и интеграција у економски и политички систем државе.

У програм економског држављанства прихваћена су три појекта Бећировића старијег на овој локацији, такозвани кондо хотели. То је тип хотела који је састављен од појединачних стамбених јединица које се продају појединцима и инвеститорима за личну употребу или као имовина за изнајмљивање. На сјеверној регији држављанство може добити онај ко купи некретнине из ових пројеката за више од 250 хиљада евра.

Влада је почетком прошле године прекинула даљи пријем нових пројеката на основу којих би се добијало економско држављанство, због захтјева Европске уније због ризика да сумњиве особе добију држављанство земље кандидата за чланство у ЕУ, као и због ризика попут прања новца, финансирања тероризма и организованог криминала. Међутим, пројекти који су раније започети настављају да се примјењују, уз повећани надзор државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: