Министарство здравља предложиће и контролу љекара који пишу боловања

Девет милиона евра, које је Фонд здравства прошле године рефундирао за боловања, само је дио укупног износа који на нивоу читаве државе плаћају послодавци. По рачуници коју је Унија послодаваца извела на основу података из Фонда о броју изгубљених радних дана, за боловања преко 60 дана потрошено је чак 55 милиона евра.

Министар здравља Војислав Шимун признаје да су то огромни издаци, али се узда да ће Владина комисија, која ће ускоро почети да се бави само боловањима, а у којој ће учествовати више министарстава, бити ефикасна.

„Да ће свако урадити свој дио задатка, па ћемо значајно то редиговати. Планирамо њено формирање у наредних пар недјеља“, рекао је Шимун за Телевизију Вијести.

Сви чланови комисије предлагаће мјере за контролу боловања, али само оних која су у току. Његов ресор ће, између осталог, тражити да документација за отварање боловања буде обимнија и да постојеће комисије обилазе ординације и на лицу мјеста утврђују оправданост.

„У самој установи позовемо пацијента, који је на боловању, извршимо увид је ли оно оправдано. Да мало овако рандомизирамо те комисије. Да мијењамо њихов састав чешће, можда и на 15 дана и да на тај начин тај утицај комисијски елиминишемо потенцијално у том смислу“, закао је Шимун.

А, као примјер могла би да нам послужи сусједна Хрватска. О отварању боловања одлучују искључиво љекари опште праксе, а контролорима амбуланти, прошлогодишње измјене закона дале су веће надлежности.

„‘Контролори могу особно, односно одмах кад установе да неко боловање више нема медицинску индикацију, га затворити. То су неке измјене које су нове и сад да ли је то успјешно? – Нама се чини да је, из разлога што мислимо да ће стопа боловања бити мања, већ видимо да је мања него претходних година“, казао је за ТВ Вијести Ненад Коркут из хрватског тавода за здравствено осигурање.

Бројке за прошлу годину још сабирају, али већ сада знају да ће бити боље него годину прије. У 2022. за боловања су потрошили 217 милиона, али Хрватска има 6 пута више становника него Црна Гора. Током контроле, која може да се обави и без присуства пацијента, прекинули су чак трећину неоправданих боловања.

„У 2022. свеукупно прегледано преко 39 хиљада наших осигураника или њихових особних картона. + а од тога смо закључили да више нема медицинских индикација за боловања у око 13 хиљада, што значи једна трећина, 33% је тих боловања било закључено“, каже Коркут.

Овај модел, нашем министру здравља звучи пријемчиво. Он ће комисији предложити и да мјесечно прави извјештај о љекарима који пишу плаћено одсуство, а у Хрватској су неки и кажњени отказима.

„Да лијепо стратификујемо ко то највише боловања пише и да достављамо на увид менаџерима установа те извјештаје, па након извјесног времена, на примјер 3 мјесеца, уколико бисмо имали ту неке аномалије, нелогичности ти љекари би били позивани на разговор у Директорат за контролу квалитета здравствене заштите, да видимо јесу ли оправдана та прописивања у том броју баш“, рекао је Шимун.

Иако хрватским контролорима закон даје могућност да обилазе и пацијенте који су на боловању, они то не користе. Но, и без тога неоправданих боловања је мање а код нас ни не знамо колико их има.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: