Сукоб осјећања и спољашњег хаоса
Књига поезије мр Јована Голубовића „Црна кутија (лирика и антилирика)“, у издању Удружења књижевника Црне Горе представљена је прексиноћ на Трибини „Ријеч“ овог Удружења.
О другој Голубовићевој књизи поезије у Плавој сали Српске куће говорили су књижевник и издавач Мирко Ракочевић и пјесникиња и критичарка Милица Краљ, иначе уредница Трибине „Ријеч“. Претходно, Голубовић је објавио збирку „Завичајне звијезде“.
Ракочевић се осврнуо на наслов Голубовићеве књиге – „Црна кутија (лирика и антилирика)“, који наговјештава необичност ове књиге.
– Голубовић се бави значењема и разумијевањима значења, дајући широку лепезу могућности читаоцу да разумијева текст и да га усмјерава циљевима којима сматра да треба ићи. Тај однос херменутике и поетике код Голубовића треба јасно раздвојити у почетку, а тек касније се бавити могућностима спајања текста и ефектима којима текст утиче на читаоца – каже Ракочевић. Напомиње и да пјесник јасно саопштава супротности насловивши први циклус „Лирика“, а други „Антилирика“. У „Лирици“ се бави прошлошћу, сјећањима, оним што носи са собом емоције, док се у „Антилирици“ бави 21. вијеком, који не допушта да у тај простор уђе оно што је хумано, па тако и поезија постаје нека врста анахроног доживљаја, пише ДАН.
Умјетници су психонаути унутрашњих свјетова
Овом приликом Голубовић се публици обратио својим пјесмама, али и кратким обраћањем.
– Поезија је иначе маслиник човјечанства, а умјетници су ријетки свеци који ходају овом планетом. Умјетници су психонаути унутрашњих свјетова. Вјерујем да сам овом збирком поезије на правом путу – рекао је Голубовић, захваљујући свима који су помогли да збирка изађе и буде промовисана.
Краљ је истакла да је Голубовић пјесник усамљеник, што је данас ријеткост, иако је ријеч о квалитетној поезији.
– Књигом „Црна кутија“ Голубовић је успио да изузетном језичком мрежом знаковља успостави знак једнакости између унутрашњег осјећајног регистра и спољашњег хаотичног кретања. У том и таквом кругу који се непрестано и непрекидно мијења, поиграва, разгоријева и утихњује до безгласа – битише његова пјесма. Пјесма аутентичног лика и облика; пјесма која се издваја из мноштва и особеном магијом творења прелази из видљивог обличја, дакле читљивог, до невидљивог и скрива се у загонетну унутрашњост црне кутије. А та црна кутија јесте сам пјесник; онај који је успио да интуитивно преобрази у интелектуално и поново се интуитивно враћа у првобитна осјећања – рекла је Краљ. Ипак, додаје она, Голубовићева пјесма успијева да пробије зидове и оквир црне кутије, и наставља да самостално опсервира самобитни свијет.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
