Чудесни Андрјуша: Представљена књига о легендарном професору Тарасјеву
Фото: Спутњик, Сенка Милош
Човек са великим Ч, универзитетски професор, писац уџбеника, шармер, козер, чувар тајни и напросто „чудесни Андрјуша“ – само су неке од оцена које су се могле чути на представљању књиге о легендарном професору Филолошког факултета у Београду Андреју Тарасјеву, који је био и остао мост између руског и српског народа.
У препуној сали Руског дома о професору Тарајсеву, рођеном Београђанину а потомку белих Руса, говорили су само неки од 34 аутора књиге који је поводом његовог 90.рођендана објавила издавачка кућа „Чигоја“ а приредила Бранислава Марковић.
Књига „Професору Тарасјеву у част“ писана је срцем и душом, а у њој су на 170 страна сабрани утисци, сећања, анегдоте из живота и прикази рада овог изузетног човека, педагога, али и оснивача хора „Лучинушка“, преноси Спутњик.
О професору Тарасјеву су, поред приређивача, говорили његов син др Алексеј Тарасјев, као и пријатељи и бивши студенти др Радмила Тонковић, др Слободан Радуловић и др Мина Ђурић. Сам професор Тарасјев није могао да присуствује вечери али је све пратио у лајв стриму , што је излагањима говорника дало додатну емотивну ноту.
Уз захвалност приређивачима, издавачима, директору Руског дома Јевгенију Баранову и свим поштоваоцима лика и дела његовог оца, Алексеј Тарасјев је истакао да је Руски дом одабран као најадекватнији простор за овакво вече јер је управу ту била смештена пре Другог светског рата Руска гимназија где је Андреј кренуо у школу, а његов отац Виталиј предавао веронауку.
Андреј је повезао своју отаџбину и свој завичај, приметила је Марковићева и подсетила да је слична била судбина и Никите Толстоја, унука славног писца, који је до своје смрти био близак пријатељ са професором Тарасјевом.
Према речима Радмиле Тонковић, он је био и остао мост између српске и руске душе, раскошни приповедач прича, посвећен „матушки Русији“ и њеној култури и дивним људима. Студенти су га, како је рекла, увек слушали не дишући.
Слободан Радуловић се присетио дружења с Тарасјевом као парохијаном цркве св. Трифуна на Топчидеру, испричавши неколико анегдота о професору познатом по својој врцавости и духовитости. Мина Ђурић се дотле осврнула на предани рад Андреја Тарасјева са хором „Лучинушка“ кроз које су прошле многе генерације студената Филолошког факултета а којим је, како је рекла, он руководио, хороводио и путоводио.
Хор који ускоро пуни 52 године отворио је и затворио вече извођењем руске народне музике.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nas Dragi i DiVni Profesor Andrej TarasjeV….
Velika i Duboka SloVenska Dusa KakVu Narocito Rus Ima…
Niko Ne Voli PoeZiju Kao Rus, Niti Pjesmu kao Profesor TarasjeV….
Pjesmom je CuVao Raskosnu Kulturu i Tradiciju Ruskog Naroda….
I Ne Samo Ruskog…. Vec i Bogatu Tradiciju Svih SloVenskih Naroda….
Profesor TarasjeV Ostaje Dio Nasih ZiVota…. Ostajemo Dio NjegoVog ZiVota….
Sa Profesorom TarasjeVim i Horom SlaVistike „Lucinuska“….
CitaVih 50 Godina Traju Radost i Pjesma Studentskih Dana….
Samo IZuzetni Ljudi, Neimari, StVaraoci, Mogu da IZatkaju….
Tako Trajne i NeraskidiVe VeZe…. VJECNE VEZE LJUBAVI….
VeZe Trajanja i PoVeZivanja u Zajednickim Ljudskim Vrijednostima….
Nas DVije Sestre Postale Smo Clanice Hora u Ranim Pocecima….
U Ranim Danima i Pocecima Jednog NesVakidasnjeg SestrinstVa….
Nasa Najstarija Sestra NadeZda je To Inicirala i Insistirala na Tome….
Profesor TarasjeV se sa BriZnom, GotoVo Ocinskom PaZnjom….
Odnosio Prema SVojim Studentima, Narocito Onima Daleko od Kuce….
Tako Smo Tu PaZnju UZiVale i Mi „DVe Sestrice iZ Crne Gore“….
MoZda je PriVilegija Bilo Nase PreZime, Blisko NjegoVom CrkVenom Cinu….
Kada je Daleke 1979-te Godine, Zemljotres Pogodio Crnu Goru….
Profesor TarasjeV i DjeVojke iZ Hora Su Nam Poslali Pismo Podrske….
OdrZali Su DobrotVorne Koncerte Za Pomoc Nasem Postradalom Primorju….
Samo DVa i Po Mjeseca Kasnije, Na VidoVdan, Umro je Nas Stari, Plemeniti Otac….
Kada su Profesor TarasjeV i Hor SaZnali da NeVolja Nikada Ne DolaZi Sama….
Poslali Su Nam Drugo Pismo, PoZiV da Dodjemo u Beograd….
Da Nam je ObeZbijeden Stan, da se Pripremamo Za Ispite i OdlaZak Hora u Rusiju….
U Tim Pismima PrepoZnale Smo Potpis Vrsnog Kaligrafa i, jos Vise, NjegoVu Dusu….
Dusu u Kojoj je Bilo Mjesta Za SVe…. Ljudske Sirine i LjubaVi Za SVe….
Na PutoVanju u MoskVu i Lenjingrad, Octobar 1980-te, Pred Olimpijadu….
Profesor TarasjeV Nas je OrganiZoVao da Posjetimo „Zagorsk – Grad CrkaVa“….
Posjetili Smo Groblje u Lenjingradu i Obisli Grobove NajZnamenitijih Rusa….
I CuVenih Ruskih Klasika…. Studijsko PutoVanje KroZ BogatstVo Ruske Kulture….
Ucenje kao Radost i Pjesma – Bila je FiloZofija Profesora TarasjeVa….
DoZiVljaj Za Jedan ZiVot – PjeVale Smo u Lenjingradu Pred Unukom LaVa Tolstoja….
Profesor TarasjeV…. Ostaje Trajni i DuhoVno-UZviseni Dio Nasih ZiVota….
Kao Istinski Profesor, Kroz Svoje Studente je Umnogostrucio Svoje Znanje i Vrijednosti….
Profesore Andreju TarasjeV, Volimo Vas i Danas…. Kako Ste i Vi VoLjeli Nas….
Neka je BlagosloVljen Vas ZiVot koji Ste i Nama Nesebicno DariVali…. HVala Vam….
I Poslije 50 Godina, Jos Uvijek Traju Radost i Pjesma Studentskih Dana….
Sa Vama, Nase „Lucinuske“ Mocno Plamte u Dalekom SVijetu, Gdje God da Smo….
I Kada Smo Daleko od SVog Naroda, Nase Mladosti i Nasega Lijepoga Bijeloga Grada….