Ненад Бојић добитник прве награде литерарног конкурса “Мама је глагол од глагола радити”

Јавна установа “Захумље” Никшић, наградила је учеснике литерарног конкурса “Мама је глагол од глагола радити”, организованог поводом 8. марта, Дана жена, на који је пристигло близу 400 радова ученика основних школа из Црне Горе.

Прво мјесто у конкуренцији нижих разреда освојио је Ненад Бојић из ЈУ ОШ “!”Војин Чепић” Колашин, друга је Милица Јањушевић из ЈУ ОШ “Радоје Чизмовић” Никшић а треће мјесто су подијелили Светлана Грдинић ЈУ ОШ “Богдан Котлица” из Боана и Лука Шкопеља из ЈУ ОШ “Кекец” Сутоморе.

У старијој категорији, прво мјесто је освојила Софија Стијовић из ЈУ ОШ “Бајо Јојић” Андријевица, друга је Теодора Радуновић ЈУ ОШ “ Лука Симоновић” а треће мјесто је освојио Вахид Гец из ЈУ ОШ “Салко Аљковић” из Пљеваља.

Награде за најбоље поетско и прозно остварење припале су Стефану Савићевићу ЈУ ОЂ”Кекец” Сутоморе и Теодори Шћекић из ЈУ ОШ “Вук Караџић” Беране. Специјална признања уручена су Дневном центру за дјецу са сметњама у развоју и особе са инвалидитетом Никшић и основним школама “Ратко Жарић” Никшић, “Стефан Митров Љубиша” Будва и “Богдан Котлица” Боан.

Добитницима је честитао и државни секретар у Министарству просвјете, науке и иновација Драган Бојовић.
“ Кроз ове врсте мафинестација се јасно показује она Аристотелова теза да умјетност и култура имају основни циљ да прочисте наша осјећања и да нас доведу до узвишених и чистих осјећања. Срећан сам кад видим колико даровиту, паметну и добру дјецу имамо, посебно данас упркос свим недаћама и невољама о којима се често јавно прича. Видимо да наше друштво има огроман потенцијал и ова наша даровита дјеца показују да имамо свијетлу будућност, само им треба пружити прилику да се на ваљан начин развију”, закључио је Бојовић.

Мама је глагол од глагола радити

Једнога дана, на часу језика и књижевности, учитељица је саопштила да је отворен конкурс за дјечији фестивал на тему „Мама је глагол од глагола радити“. Такође, саопштила је и то да можемо написати поетски или прозни текст, и учествовати на истом.

Замислио сам се на трен и запитао „ А шта ја да пишем?“ Једино су остала сјећања…Сјећања на мајку која је мени била најдража ријећ и најдражи глагол.

Волио сам када ме загрли, помилује и пољуби. Волио сам када ми направи омиљени колач, волио сам када ми спреми омиљено јело. Волио сам…Био сам срећан док нас је, нас петоро, пазила и бринула о нама. Можда јој није било лако, али она то није показивала. Увијек нас је дочекивала са њеним, за мене , најљепшим осмјехом. О, како сам само био срећан! Сјетио сам се и наших рођендана . Увијек би нам направила колач, макар и најобичнији, јер живјели смо на селу и није увијек било потребног материјала а ни новца да се купи. Без обзира на све то, био сам срећан.

Мама, тата и ми…Живот ми је био као бајка, а онда…Онда сам се једног јутра пробудио и рекли су ми да мајка није више ту. Мој омиљени глагол је престао да „врши радњу“. Мама је одлучила да не буде више са нама, да не буде више извор моје среће и сигурности. Одлучила је да ми буде само сјећање, а не „омиљени глагол“.

Нијесам желио а ни могао да повјерујем у све ово. Данима сам се надао да је то само нешто што ће проћи. Чинило ми се често да је чујем како долази и смије се. Чинило ми се да ме зове онако како ми је увијек тепала -Нешо! Сањао сам је често. Али…

На крају су остала само сјећања као и вјечито питање „Зашто?“ Зар је толико било тешко вршити све ове радње и бити нечији омиљени глагол…? Зар је толико било тешко…?

Ненад Бојић, III разред
ОШ Војин Чепић- Драговића Поље – Колашин
Менторка – Дарка Бошковић ( проф.разредне наставе)

Жири Трибине Свободијада ЈУ Захумље из Никшића одржаној 2. марта, 2024. г. у саставу: проф. Анђела Пековић (члан), проф. Јован Крушић (члан) и књижевница Милица Бакрач (предсједник жирија).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: