Сектор безбједности

Пише: Горан Даниловић

Кад уведете нова правила и креативно тумачите Закон онда је могућност лошех исхода очекивана. Министар УП има право да предложи вд директора полиције, а Влада да га изабере или не.

Како ће до свог предлога доћи министар ствар је која се Законом не одређује. Ипак, колико год изгледала демократски идеја да министар учини јавни позив потенцијалним кандидатима за обављање дужности вд директора полиције, у суштини се ради о непотребној и штетној заврзлами. Зашто?

Ако након разговора са седам или осам кандидата више њих испуни све услове и „прође детектор лажи“, а потом, онај са „екстра оцјеном“ од стране министра буде предложен Влади и Влада га, рецимо, одбије, онда је порука јавности застрашујућа; није прошао иако је најбољи јер је политички сумњив, неподобан и некооперативан.

Након таквог епилога министар мора да поднесе оставку, а Влада губи легитимитет јер за мјесто вд директора тражи некога ко је гори од онога који је предложен. Влада тако признаје да је све фарса и посебно, да је вд директора полиције важнији од Министра УП!

Ове ствари се не смију радити на овај начин јер се тиме обесмишљава избор директора у пуном мандату. Замислите: за вд директора „детектор лажи“, а за избор директора тога нема јер Закон не дозвољава? Даље; пошто се избор директора завршава по конкурсу може се десити да прође онај који „је лагао“ , а да „свједок истине“ буде одстрањен?

На крају, зашто је важно да се не спори, због било које политичке калкулације, право министра да предложи вд директора Влади? Борили смо се деценијама да политичка фигура – министар, одговора за политику министарства и за властите предлоге кадровских рјешења. Нажалост, по законским рјешењима која су заоставштина ДПС-а, министар УП треба да одговара за рад Министарства у чијем саставу је Управа полиције, али је министра много лакше разријешити него директора УП којега он предлаже – све ово смо већ видјели на дјелу.

Ипак, када започне борба и око вд директора онда знамо да је враг однио шалу. О овим стварима је, међутим, требало разговарати раније, током састављања Владе. Ако премијер нема повјерења у предлоге министра УП онда се смјењује министар и не измишља политичка гимнастика којом овога треба прескочити да се дође до „свог вд директора полиције“.

Најгоре што може да се деси сектору безбједности је да министар и директор УП немају међусобно повјерење. Нико не мора мени да вјерује, али треба вјеровати реалности и ономе што гледамо сваки дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: