Данас се бира кандидат за предсједника Врховног суда: У трци Вуковић и Вукић
1 min readНа општој сједници Врховног суда данас би требало да изаберу једног од два пријављена кандидата за будућег предсједника Врховног суда у пуном мандату.
Уколико један од кандидата добије потребну већину гласова, тај предлог ће бити упућен Судском савјету на коначну одлуку. Врховни суд је у в.д. стању од одласка бивше предсједнице тог суда Весне Меденице 31. јануара 2020. године. На функцији вршиоца дужности предсједника Врховног суда више од двије и по године налази се судија Весна Вучковић.
За предсједника Врховног суда на седмом по реду огласу пријавили су се судија тог суда Ранко Вукић и судија Апелационог суда Ана Вуковић.
Из Акције за људска права (ХРА) подсјећају да је за избор предсједника Врховног суда потребно да кандидат који испуњава прописане услове добије двотрећинску подршку свих судија Врховног суда, а затим и двотрећинску подршку чланова Судског савјета.
Истичу да је избор предсједника Врховног суда важан корак за придруживање Црне Горе ЕУ.
– Након три пуне године в.д. стања, крајње је вријеме да се некоме од постојећих кандидата који испуњавају услове омогући да преузме одговорност и подржи судство у правцу Европске уније – поручују из ХРА.
Подсјећају да је судија Ана Вуковић судијску каријеру започела у Основном суду у Подгорици 2001. године.
– Лични интегритет је показала још као млад судија у случају истраге секс-трафикинга на штету молдавске држављанке С.Ч. 2002. године. Ово је трећи пут да се пријавила за поменуту позицију. Судија Ранко Вукић, с друге стране, започео је судијску каријеру још 1989. године у Општинском суду за прекршаје у Титограду, а раније се пријављивао и за судију Уставног суда. Оба кандидата су у поступку избора представили своје планове рада – навели су из ХРА.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U oba slučaja VUK. A vuk dlaku mijenja, ali ćud nikad.
Ha ha ha , sprdnje ove od sudija ne da prljavi dps svoje sudije ni zasta
Да ли је судиница Ана Вуковић, била помоћница госпође Сузане у „Државном удару“, или, можда гријешим?