Кладионице на сваком ћошку и малољетници у ризику

У Црној Гори је у 2022. години потрошено више од милијарду еура на игре на срећу, а објекти за клађење постоје готово на сваком кораку. Према подацима Министарства финансија, у Црној Гори, регистровано је више од хиљаду кладионица и 150 аутомат клубова. У ризику да уђу у проблем зависности од коцкања су и малољетници, јер Закон о играма насрећу није адекватан, поручују саговорници Дневника ТВЦГ.

Да грађани Црне Горе, али и туристи воле да заиграју на срећу у нашој земљи, говори податак Манивала, који каже да је више од милијарду евра отишло на коцкање за годину.

“Оно што видимо на терену јесте да од држава региона, Хрватске, Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Црна Гора можда има највећи проблем, ако мена лично питате, из искуства у раду са клијентима”, каже за ТВЦГ психотерапеут Милан Радовановић.

„Иако живимо у једном тешком времену, и ако сматрамо да није лако осигурати егзистенцију себе и своје породице, људи су спремни да дају новац у коцкарницама и кладионицама”, наводи Дијана Милошевић из ЈУ Какарицка гора.

Кад су већ спремни, имају и гдје, јер се кладионице налазе на сваком кораку, али и мобилном телефону. Према подацима Министарства финансија, у Црној Гори регистровано је више од хиљаду кладионица и 150 аутомат клубова.

“Како ће лијечени зависник од коцке да избјегава та мјеста када се налазе око њега на сваком ћошку, или кад је кући, на његов телефон ће доћи реклама која ће позивати – „имаш 50 евра бонуса, гратис, испробај“ и то су све неки окидачи. Млади људи су у ризику, дјеца која тек откривају свијет око себи да уђу у проблем коцкања” упозорава Милошевићева.

Лако је, каже Радовановић, младима ући у забаву, а да не примијете да се проблем стихијски развија, поготово због тога што је, како сматра, коцкање у Црној Гори друштвено прихваћено.

“Мислим да је културолошки то доста прихваћено и да се уопште не појми да коцка може да буде проблем, проблем зависности, односно патолошког коцкања и да је друштвено прихватљиво, међу младима и пожељан стил понашања и да млади доста олако одлазе тамо, не примјењују се закони, породица нема критички став. То се подржава све до момента док не крену велики дугови, камате и остали проблеми”, истиче Радовановић.

Настанак проблема требало би да спријечи Закон о играма на срећу, који, како сматра Игор Милошевић из асоцијације ЗИД, не служи никоме.

Постојећа законска рјешења, каже, нису одговарајућа, па предлаже нова.

“Да се уведе “цасхлесс” систем, да се региструју корисници који играју на срећу, да се начин брандирања локала, значи није битно да ли је локал 500 метара или 50 метара удаљен од неког објекта, већ је битно како вам визуално изгледа”, поручује Милошевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: