Не знам тајне догађаја и дана, њих Господ држи у својој вољи и свом трпљењу људске невоље, али знам: никада не знамо када ће нас позвати пред Лице Божије

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Недостаје ми ријечи.

Јуче су били Младенци, празник 40 севастијских мученика. Има у њиховом житију онај детаљ о једном војнику, несуђеном светитељу, који се, бачен у хладно језеро са својом сабраћом, ипак одрекао Христа и тако пропустио прилику за Царство Богочовјеково. На његово мјесто је ступио „случајни“ пролазник, Аглај, видјевши храброст хришћанске вјере и задобио Вјечност са Богом.

„Случајно“ наишао, препознао Христа, пошао у ледено језеро.

Нисам човјек који лако повезује празнике и догађаје, који гаји илузије да пророчки чита знакове времена. Али знам: јуче, на Младенце, празник мученика, најприје ме је покосила вијест да се упокојила моја кума Данка Работа, добро и талентовано биће, од оних људи са којима се огријете када их сретнете. И ни не дођох још нимало себи, не појмих ни на основном нивоу да се то десило – кад трагедија у Москви. Побијене сестре, браћа, дјеца..

Не знам тајне догађаја и дана, њих Господ држи у својој вољи и свом трпљењу људске невоље, али знам: никада не знамо када ће нас позвати пред Лице Божије. Па боље да се, попут Аглеја, „случајно“ нађемо у Царству него да у илузији владавине сопственим животом страћимо свој живот.

Царство небеско мојој куми Данки. Царство небесное погибшим в Москве.

Сутра је и код нас дан жалости. И Недеља Православља. Царство небесное, да воскреснет Бог…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: