Страх у костима

Пише: Батрић Бабовић 

Недавно се у електронској форми појавила иницијатива о покретању резолуције о осуди комунистичких злочина у Црној Гори. Временски период петиционе тематике обухватио је опсег од 1945-2020 године. Минимум грађана који је био потребан да петиција уђе у скупштинску процедуру износио је 6 000 валидних потписа. За нешто више од два мјесеца кампање сакупљена су 462 потписа. У математичком жаргону ради се о 8 % подршке предметној иницијативи. Интересантан је податак да су ову иницијативу усвојили Парламентарна Скупштина Савјета Европе и Парламентарна Скупштина ОЕБС-а 2006.и 2009.године. Касније је то урадио и Европски Парламент. Тада је, из овог угла посматрања, давне 2009.године водећа опозициона странка тражила да црногорски парламент усвоји ову резолуцију, али је предлог одбијен гласовима већинског ДПС-а. Данашњи носилац власти у Црној Гори тадашњи је иницијатор исте резолуције, а број гласова које је резолуциона петиција сада добила је микрон за оживотворење његове давне иницијативе. Да би све било потпуно уравнотежено и кристално јасно ваља подсјетити да је тадашњи црногорски премијер на ову тему казао да „југословенски социјализам отклоном од стаљинизма и уласком у покрет несврстаних нема елементе које су имали режими источног блока до пада Гвоздене Завјесе, а да то потврђују озбиљне историјске студије“. Он је данас пензионер, иницијатор резолуције о комунистичким злочинима из 2009. године један од највиших црногорских званичника, а ДПС је у опозицији.

Гдје је данас комунизам? Ако се све ово пажљиво разабере, тешко је дати здраве одговоре и направити границе између политичких циљева свих активних судионика црногорског вишестраначја. У исто вријеме док је ова резолуциона петиција доживљавала крах, водећа агенција за истраживање јавног мнења изашла је са подацима о порасту присталица за ЕУ и НАТО након пада ДПС-а. Присталице пута у ЕУ у односу на август 2020 године имају пораст од 24 %, тј.са 54 на 78 % присталица бриселске политике. НАТО агенда има пораст за 12, 5 % у истом периоду. Прецизније 49,5 % грађана подржава НАТО, у односу на 37 % 2020.године. Никад није испитано колико људи је подржало НАТО 2017. године. Прецизније, осамнаест година прије тога НАТО је бомбардовао СРЈ. БДП земаља које су бомбардовале СРЈ имао је однос 860:1, бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, убијено више од 2 000 људи… Ако се на анализу ставе иницијатива о резолуцији за осуду комунистичких злочина од 1945-2020 године из 2024.године и подаци реномиране истраживачке агенције из истог периода, улази се у најснажније и (не) могуће контрадикторности. Резолуције из Стразбура, Брисела и Беча живе на моделима фикција. Испада да под једном капом станују Брисел и комунизам, иако је Брисел антипод комунизма. Проценти често могу бити предворје лажних психологија и латентних психијатрија. Ако се све то зачини ревитализацијом политичко-безбедоносних Аладина из црвених лампи, онда страх у костима леди крв у сваком унутарцрногорском истраживању јавног мнења. Електронска петиција је лампион метастатског карцинома по имену страх. Остало су гранчице несатрулог бољшевичко-неолибералног стабла прекреченог од 1945-2020.године једном заувијек, неоткривеним тајнама из мрачних архива који никако не дају да будућност почне. Та пријетња се као градоносни облак надвија чак и над нерођенима, који су већ сад у опасности да буду циљ онима који свима нама на невидљив начин кроје судбину и одређују домете успона и друштвеног нивоа значајности! Или је кључ можда затрпан у непрочитаним примјерима наших карактерних особености перницом кучког војводе Марка Миљанова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: