Преиспитати одлуку: Камере у судницама интерес јавности

Из власти поручују да је директан телевизијски пренос најважнијих суђења за високу корупцију и организовани криминал неопходан јер је право јавности да зна, док из опозиције истичу да смо у Црној Гори нажалост имали прилику да видимо како увођење камера у судницу од ње може направити циркус.

Врховни суд Црне Горе одбио је раније захтјев за директан телевизијски пренос главног претреса у предмету против Весне Меденице, њеног сина Милоша и других. Представници медија ток главног претреса могу пратити само директним присуством на главном претресу у границама капацитета суднице.

Посланик Уједињене Црне Горе и члан Одбора за људска права Владимир Добричанин рекао је за Портал РТЦГ да је та одлука Врховног суда само доказ да демократија не станује у нашим правосудним институцијама.

„Оне су и још ригидне и под утицајем бившег режима јер не постоји друго објашњење за овакву одлуку Врховног суда. Без проблема се преносио случај исконтруисаног дрзавног удара, али сада, када треба јавност да сама процијени независност судија и тужилаца, то се спутава. Стога постоји сумња у сам процес суђења у смислу да ли ће он бити само правна фарса или се нешто у правосуђу десило, те ћемо имати правду и право на истој страни“, казао је Добричанин.

Све у свему, казао је, одбијање ТВ преноса је погрешна одлука која ће проузроковати оправдано продубљивање неповјерења грађана у правосудни систем Црне Горе.

У Вишем суду у Подгорици прије неколико дана 15. пут одложено је суђење бившој предсједници Врховног суда Весни Меденици и другим оптуженима.

Специјално државно тужилаштво подигло је оптужницу против окривљених Милоша и Весне Меденице, Дарка Лаловића, Василија Петровића, Милорада Меденице, Луке Бакоча и још једног броја лица. Оптужница је подигнута за кривична дјела стварање криминалне организације, продужено кривично дјело кријумчарење, продужено кривично дјело давање мита, примање мита, злоупотреба службеног положаја, држање и стављање у промет опојних дрога, недозвољено држање оружја и експлозивних материја, тешка тјелесна повреда и спречавање доказивања.

Како нам је рекао Митар Шушић, адвокат, директан пренос суђења није нешто што је обавезно.

„Дакле, не постоји норма која прописује да се то мора и у којим се случајевима мора обезбиједити. Тако да је у сваком случају то ствар дискреционе одлуке суда. У пракси се овакав начин обезбјеђења јавности веома ријетко среће у црногорским судовима. Једино суђење за које знам да је на тај начин било јавно у посљедњих пар деценија је заправо суђење за тзв. државни удар“, казао је Шушић.

Управо се на том суђењу видјело, казао је, да тај приступ и има свој ефекат.

„Због тога мислим да је и у овом суђењу (Меденица и други) било нужно дозволити, ако је већ постојао такав захтјев, а није било неког разлога за ускраћење, јер претежнији је у овом случају интерес јавности да буде упозната са сваким аспектом овог предмета, имајући виду његов значај за цјелокупну слику стања правосуђа у Црној Гори имајући виду ко је окривљени. А са друге стране, вјерујем да може бити значајан и за окривљене, јер окривљени негирају кривицу у овом предмету и вјероватно ће и они износити доказе којима ће поткрепљивати своју одбрану. Тако да је и са стране интереса јавности и са стране интереса окривљених интерес био да се ово суђење, по мом мишљењу, преноси јавно. Посебно ако већ постоје интересовања, и ако већ постоје медији који су били спремни да то раде“, казао је Шушић.

У опозицији, међутим, имају другачије мишљење.

Посланик СД Црне Горе Никола Зиројевић рекао је за портал РТЦГ да креирање било какве атмосфере притиска на суд није примјерено.

„Одлуке овог типа, као што је одлука о ТВ преносу суђења госпођи Меденици, то јест, прецизније, више лица, доносе надлежни судови, у овом случају Врховни суд и мислим да, поводом овог питања, креирање било какве атмосфере притиска на тај суд није примјерено. У Црној Гори смо, нажалост, имали прилику да видимо како увођење камера у судницу од исте може направити циркус, те константно обесмишљавање самог процеса и, у коначном, првостепене пресуде, тако да, имајући у виду једно такво негативно искуство, нијесам од оних који сматрају да је камерама мјесто у судницама“, казао је Зиројевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: