Влада ЦГ: Темељни уговор СПЦ је усаглашен са Уставом и законима Црне Горе – Неоснована иницијатива СДП-а!

Влада Црне Горе заузела је став да су неосноване иницијативе којима се предлаже да Уставни суд покрене поступак за оцјену усаглашености са Уставом и законом Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве, објављеног у Службеном листу 31. августа 2022. године.

Како се наводи у званичном мишљењу усвојеном на сједници Владе, које потписује премијер Милојко Спајић, Темељни уговор са СПЦ у свему је усаглашен са Уставом и законима Црне Горе који регулишу области које се додатно разрађују уговором.

То је одговор на иницијативу коју је СДП упутио Уставном суду 9. марта прошле године уз образложење да је Темељни уговор у супротности са правним поретком Црне Горе у својој укупности, као и у појединим одредбама. Влада је на јучерашњој сједници исти став заузела и поводом сличне иницијативе за оцјену уставности и законитости уговора између Црне Горе и СПЦ коју је 8. новембра 2022. године поднијела Радмила Мијановић. Уз додатак да широко постављене примједбе у тој иницијативи нијесу довољно правно аргументоване, те, такође, сматра да немају основа.

Предлог мишљења поводом иницијатива за оцјену уставности Влада је припремила и о њему расправљала и гласала након што је то затражено из Уставног суда Црне Горе пред којим су поднијете иницијативе за оцјену уставности и законитости. Суткиња извјеститељ у тим предметима је Снежана Арменко.

У Мишљењу Владе, које ће бити достављено Уставном суду, наводи се да нема утемељења за примједбу, да не постоји правни основ за закључење уговора између Црне Горе и било које вјерске заједнице у овој и оваквој форми сходно нашем правном систему.

Такође, из Владе су негирали да је повријеђен члан 100 Устава и члан 10 Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у дијелу давања овлашћења Влади Црне Горе.

-Насупрот наводима подносиоца Влада Црне Горе има уставне надлежности и пуноправно је могла да закључи уговор са СПЦ, без обзира што она није међународни субјект, нити држава, или међународна организација. По питању пословне (јавноправне уговорне) способности субјекат на страни државе је Црна Гора коју заступа и представља Влада Црне Горе или овлашћени представник или пуномоћник коме овлашћење даје Влада. Зато су бесмислени наводи да је за уставну и закониту садржину уговорних страна морала бити Влада Црне Горе, а не држава Црна Гора јер се по питању права и обавеза на страни државе ради о једном и јединственом јавноправном субјекту – стоји, између осталог у мишљењу.

Из Владе је оцијењено да подносилац иницијативе није вјеродостојно цитирао оспорене чланове Преамбуле уговора, и да је из такве премисе онда извукао закључак да се нарушава одвојеност државе и цркве.

– Простим упоређењем невјеродостојног цитата наведеног дијела преамбуле и онога што у њој стварно пише, долази се до несумњивог закључка да је неутемељен приступ подносиоца иницијативе да је примијењено нормативно уређење које је интерно право СПЦ – став је Владе.

Додаје се да није јасно што са уставног апскета приговара иницијатор у погледу члана 7 став 4, који се односи на укњижбу имовине.

-Истим чланом предвиђа се обавеза државе да у складу са својим правним поретком изврши укњижбу свих неуписаних некретнина на епархије. Неоснована је, дакле, замјерка подносицоа иницијативе у погледу јасноће и предвидљивости норме, при чему ни сам подносилац не спори да оваква права припадају свакоме ко испуњава све материјалним правом предвиђене услове у прописаној процедури – наводи се у мишљењу Владе.

Из Владе наводе да то што је нека норма сувишна не значи да је неуставна, па из истог разлога не може дати већа права СПЦ у односу на друге субјекте.

Такође, Влада сматра да је подносилац иницијативе изгубио из вида да вјерска заједница има право да аутономно доноси дисциплинске санкције сходно свом устројству и да се тиме не задире у цивилне прописе.

Такође, негира се да је промовисан принцип екстериторијалности, какав важи у случају амбасада, већ само уговорно дефинисање да се у храмовима не могу предузимати кривично-процесне радње, осим у случајевима хитности (када одобрење цкрвених власти није потребно).

Истиче се да је нетачно да Темељни уговор има било каквог утицаја на подјелу власти из члана 11 Устава, јер обавезу реституције не намеће Влади или Скупштини овај уговор, већ управо Устав који јамчи право својине.

Влада је у резимеу навела да сматра неоснованим приједлог подносилаца иницијатива да Уставни суд овим поводом покрене поступак оцјене уставности и законитости, односно сагласности уговора.

Извор:Ало

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: