Невина крв

Пише: Ратко Булатовић

У рано пролеће лета Господњег
Хиљадудевстодеведесетдевете
Бомбе НАТО _пакта спржише моје
Бутине, колена, цеванице, пете

И док ових година овако прикраћен
Између Земље и Неба шетам
Размишљам, добро је, што сам ипак жив
Да им још мало и овакав сметам

Да их подсећам на бројна злочинства
Да их опомињем, да им пркосим
Пред поколењима, они нек се стиде
А ја своје ране са поносом носим

У реку невино проливене крви
Што немирно хучи, бучно као слап
Знам нисам једини, ни задњи, ни први
Који у њу просу, једну своју кап

Ова моја реч немоћне утехе
Нека се далеко, чак до Неба чује
Ја им не опраштам, давно је речено
Да крв невина, никад не мирује

Чујте злочинци из НАТО _пакта:
Нисмо ми Срби геноцидан народ,
Геноциде никада нису чинили
Ни славни преци наши..

Бог са неба све гледа и све добро зна
Ми смо невине жртве
А ви сте геноцидаши

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: