Ми нијесмо геноцидан народ!

Пише: Славко Перошевић 

На нас опет страшна подигла се хајка
Урличу из мрака проклети шејтани
Спреми се за борбу мој Србине брате
Долазе нам тешки и одсудни дани

Антихрист је опет посл’о своје слуге
Да разапну на стуб нечојства и срама
Нас који смо били кроз вјекове дуге
Жртве оштрог коља, вјешала и јама

Људи чије душе к’о катран су
тамне
Опет на нас реже попут гладних паса
Они, што су акте почињели срамне
Тврде да су Срби геноцидна раса

Они што су много прољећа и зима
Кожу с леђа драли читавој планети
Што богатећ’ себе отимаху свима
Амери, Французи и Германи клети

С њима к’о и вазда мрски су Енглези
Свикли туђом муком свој шићар да плоде
Вјековима с врагом црнијем у спрези
Тамничари људских права и слободе

Пљачкали су читав свијет без милости
Човјечанству безброј задали су рана
Свједок зла су њигог посијане кости
Од Нигера, Конга до Авганистана

На Абориџанце стављали су ланце
Америком зла су почињели многа
Плач људски се чуо кроз поља и кланце
Свуд гдје њина зв’јерска крочила је нога

Ни Французи од њих нису много бољи
И они су тако у сличном маниру
Трговали робљем , пљачкали и клали
По Тунису, Тогу, Чаду и Алжиру

Зла чињаху многа не поштујућ Бога
Без савјести људске, без имало стида
И к’о шлаг на торту поврх свега тога
Опљачкали благо древних пирамида

А Германи клети проклете им душе
Убојице бјеху сурове и страсне
Милионе људи убили су метком
Тровали су дјецу у коморе гасне

Дух отпора свима жељели да сломе
Бесумучно клали Русе и Пољаке
Убијали Србе, Јевреје и Роме
Од злочина њиних јеже ми се длаке

Хајку на нас дигли и крвави Турци
Језа нека због тог’ тече ми кроз вене
Безумници што су у болу и муци
Стазом страшне смрти водили Јермене

И сва та дружина што нам пропаст снује
К’о хор кукавица у часовник зидни
С Ист Ривера урла гласно да свак чује
Како смо ми Срби народ геноцидни

Ми који смо стали испред турског мора
На Косову пољу и Газиместану
Били вазда свјетлост европскијех зора
Увијек на часну и праведну страну

Пред Адолфа храбро стали и Бенита
Изложили себе помору и клању
Били трн у оку сатанских елита
„Не“ казали у брк швапском цару Фрању

За правду и вјеру не плашећ’ се смрти
Крв пролили мушки на Чегру и Церу
Пркосно и храбро стајали на црти
Проклетом Клинтону и крвавом Блеру

Т’јелима смо јаме напунили крашке
Носили на глави вијенац од трна
Страдали од маља и каме усташке
Дјецу су нам швапска убијала зрна

Јасеновац , Крагујевац , Стари брод на Дрини
Придворица, Јадовно и Корићка јама
Пребиловци, Градишка и црква и Глини
Докази су наших жртава и драма

Кроз земане многу прошли смо Голготу
На жртвеник правде потурали главе
А западне земље силом на срамоту
Сада од нас народ геноцидни праве

У последњем рату од зла се бранећи
И ми к’о и други чињели смо грешке
А они нам геноцид стављају на плећи
И оптужбе на нас наваљују тешке

Већ тридесет љета на част хуле нашу
Говоре нам да смо на погрешној стази
Острашћени мржњом Сребреницом машу
А бесрамно ћуте на злочин у Гази

Умрла је правда мој Србине добри
Сад су само важни дукати из кесе
Бори се и трпи и Богу се моли
Да армија руска дође до Одесе

Да се брзих дана на дунавску делту
Из широких степа појаве „Армате“
И да Бож’ја војска порази и сломи
Оне што ти име и поштење блате

Дотад зубе стисни и држи се мушки
И у шанац брате укопај се тврди
На свијету овом нема ништа горе
Но на правди Бога „Грдни кад те грди“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: