Ту смо гдје смо, јер за боље нијесмо
1 min read
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Сад нам је све јасно. И гдје смо, и зашто смо ту гдје јесмо и, што је најгоре, да за боље и нијесмо и да је сан о уласку у друштво напредних – фатаморгана. А то гдје јесмо је вријеме с краја XVII вијека, вријеме кремењача и острагуша, сјекира и свилених гајтана, мучких засједа и ноћних похара, ријечју: вријеме крвне освете. Очи нам је отворио нико други до јучерашњи предводник стада, човјек који нас је, додуше уз нашу подршку и наивност, довео ту гдје јесмо. Мило Ђукановић, дојучерашњи апсолутни господар, ламентирајући над крајем свога царства, нормални слијед корака и потеза у процесу његовог развлашћења и изласка из концлогора у који је био претворио Црну Гору, вратио је 200 година касније. У вријеме кад се плаћало по принципу „око за око, зуб за зуб“!
Многи, а међу њима и аутор ових редова, би рекли: ништа ново! Јер на овакав „шумски“ вокабулар Ђукановића, односно плашење мечке решетом, одавно смо навикли. Још од времена кад је пријетио да ће због „шаховнице“ урнисати шах, па све наовамо, од прилике до прилике а увијек кад год је био у неприлици. А да је у неприлици и у великој нужди, посвједочио је сам. И то не толико празном пушком опорих и пријетећих ријечи, колико својим изгледом. Његова острашћена фаца (психијатри би рекли: изврнута маска страха), лице изобличено до карикатуралних размјера, изгледало је толико страшно да је онај несрећни Шуковић, који му се на тренутак извукао из дупета да би изиграао новинара, од страха само трептао као сврака на југовини.
Осим што храбри себе пред неминовним, што га жуљају већ виђене лисице на рукама, Ђукановић узалуд покушава да, с једне стране, уплаши „нове“ халабуком и ојкањем а, с друге стране, охрабри све проређенију колону оних који још увијек базају за његовим трагом и подгоричке улице симболично засипају „крвљу“. Јер, по њему и по њима, што је урађено – урађено је, а то што су им руке до рамена у… (да не ружим текст), ником ништа. Јер, чоче, они су све то за добро Црне Горе и свих нас и самим тим завређује општу амнестију од сваке кривице. А што је иначе и својствено нашем менталитету којим смо праштали крв и зло бившим господарима, од светородних Петровића, преко Тита, па све до Мила. И тако, док смо, кажу, на корак до ИБАРА, с обје ноге смо и даље у прошлим вјековима у којима смо само били слуге осионих господара, што ће рећи: још не свиће рујна зора.
Ипак, има једна страна овог нашег тапкања у мјесту и цурика уназад коју, хтио човјек или не хтио, мора поздравити, а то је доследно ДПС истрајавање у несојлуку. Мада наводно подмлађена и персонално освјежена, ова политичка булумента се још увијек држи за скуте свога господара и заједно са њим, као посада Титаника са све капетаном, тоне у ништавило. Тако су и бивши и садашњи де – пе – ес(сес)овци, од Мила до Николића, Ракочевића и сер Жила од Пљеваља, до једног испратили Дон Брана, потврђујући да им је свима био и остао онај „чија се не одбија“! У колони жалбеника, коју су предводили двојица Насера, Кељменди и Орић, доказани криминалци и злочинци, просули су грдне сузе и бројне умрлице. Тиме су, дефинитивно, открили своје „јанусовско“ лице, лице без образа као моралне кагегорије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Емило није крив што је опасао кућу. Заслужио је Емило и више од тога, но нека сад… што гођ да је чинио, годинама предано ради на ин4су и другим медијима, разоткривајући тајне нашег пропалог друштва. Браво Емило, вазда ти пуцала!
Док је било праве црногорске крвне освете, те ,,око за око, зуб за зуб“, коју овај ,,мудрац“ из Шекулара напада, а тиме и нашу историју и јунаштво, Црна Гора је била мирна и није имала овакве шљамове и кукавице као што су ови што их спомињу и жале, који се нису побили у животу, него су убијали по задатку кукавички, а што може да уради било ко, а да нема мозак, Нашу крвну освету, коју су украли, као и многе обичаје Шиптари и Малесори, као и становници Албаније, су претворили у нешто нечасно и гдје убијају све, а код нас је одговарао само кривац, али не и остали. Тај суд је јачи од овог непоштеног и одржао је наш народ, јер народ који нема страха од освете добија нове злочинце који се још више осиле. Ако заживи права крвна освета и уведе се смртна казна Црна Гора ће бити мирна, јер кукавице које с еправе храбре са пиштољима и аутоматима и који раде за полицију мора ће да добро размисле да ли ће им се то и исплатити. Наравно, другачије је кад крвну освету спомиње Мило, а биће миран кад му се одузме богатство, као и сину му, и остави само оно што је имао прије бављења политиком. То треба урадити и свим осталим, јер је мало поштених у политици, сви су крали и да им с еодузме и раздијели народу за накнаде и за одличне ђаке и студенте. Све дотле је празна прича, Обавезно да се из Србије довуче Маровић и син му и да се протовре и да им се све одузме, јер за све њих је једина казна кад им све одузмеш. Кад неки пут одем код бабе ( Богу хвала још је добра старица жива) у Шекулар, не могу се начудити како су овај Емило, па неки Шарић и још неки направили куће, опасали зидовима, чуда, а одакле им, знам кад нису имали хљеба да једу. И они и сви да се пропитају одакле паре?