Пејовић: Ђукановић је усплахирени човјек који је свјестан своје одговорности за непочинств

Пише: Јово Пејовић

Стара изрека каже:”Не лаје куца села ради већ себе ради“. На тај начин грађани Црне Горе коментаришу интервју Ђукановића објављен на једном домаћем порталу. У интервјуу преовладавају поруке усплахиреног човјека који свјестан своје одговорности за непочинства у које је увукао велики број својих сарадника, покушава исказати своју забринутост за њихову судбину, како би још неко вријеме одржао на окупу остатке криминалних група које су у протеклих 30 година биле са њим у савезништву, што се потврђује сваког дана, и тако за још неко вријеме одложи полагање рачуна пред њима и њховом родбином и пријатељима.

Ђукановић би, стиче се утисак, најрађе преспавао ово вријеме, али је морао проговорити, јер се плаши освете не од нове власти колико од оних који су колико до јуче под његовом диригентском палицом извршавали прљаве задатке због којих ће и он и они морати положити рачуне. Тешко да у Црној Гори можете ових дана наићи на човјека код којег ћете изазвати сажаљење над онима који су не само шиканирали и прогонили народ већ и саградили приватне империје непримјерене људима који себе престављају патриотама и заштитницима државе и народа.

У тмушама бившег режима трасирао се пут бешчашћа, духовног слома, незнања и братолома због чега се све мора извести на чистац. Нова власт је дужна да створи услове за фер и поштено суђење свима који су учествовали у деградацији, криминилизацији и пљачки државе. Свако узмицање пред притисцима оних који су били архитекте таквог система вриједности било би равно издаји и вратило би Црну Гору неколико корака назад. Зато, порука за Ђукановића. Храброст у Црној Гори се никада није огледала у кукумакању, већ у преузимању одговорности за све оно што су његови подређени радили по његовим налозима.

Достојевски је једном приликом рекао:“Тиранија је навика, она се развија и постаје болест“. Тридесет година тираније режима Мила Ђукановића је, мора се признати, код многих функционера прешло у хроничну болест. Наш народ није случајно примијетио да за један диктаторски режим нема веће казне од губљења власти. Но, тиме се не може задовољити правда, нити окренути нови лист. Да би се подвукла црта и ставила тачка на једно вријеме, мора се сазнати истина о прошлом времену и задовољити правда да се више никада не понови вријеме које је рушило снове и помисао о праведном и поштеном животу у Црну Гору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: