Сјећање на Васкрс 1992. и страдање Срба у Чардаку и Дервенти: Убијено 37 Срба, стараца, жена и дјеце, углавном на кућном прагу

На Васкрс 1992. године насеље Чардак у Дервенти пало је у руке непријатеља, паравојних бошњачко-хрватских јединица из БиХ и регуларних оружаних снага из Хрватске. Убијено је тридесет седам Срба, стараца, жена и дјеце, углавном на кућном прагу. Дио становништва је заробљен и одведен у логоре у којима су претрпјели страшну тортуру. На најсвирепији начин страдале су породице: Лазаревић, Живковић, Зорић и Ћудић. Борка Гуњевић каже да догађаје из те, ‘92. године никада неће заборавити. Заједно са супругом заробљена је у бившем Дому војске.

“Заједно смо заробљени, па сам ја пуштена након три дана. Било је око 30-ак жена у пробоју обруча. Мушкарце су задржали и мој супруг је остао у тој кући, гдје смо заробљени. Нас жене су пустили и пуцали преко нас. И онда смо ми сљедећи круг, опет на Гаковцу пали њима у руке и тако су нас одвели до Дома војске. Горе су била разна мучења, ударања, силовања. Рађено је свашта. Били смо немоћни”, каже Борка.

26 априла заробљен је и Момир Лазић. Укупно 75 дана провео је у логорима, од Дервенте до Брода.

“Не дај Боже никоме те дане, ту тортуру, мучења, понижавања и све оно нељудско што се може урадити једном цивилизованом човјеку”, каже Момир.

На мјесту гдје се данас налази спомен-обиљежје пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 убијених мјештана. За убиства цијелих породица, још нико није одговарао.

“Прошле су двије године да Тужилаштво БиХ није осумњичило никога за ове злочине. Умиру логораши и то млади од посљедица логора и неће имати ко дати изјаве ако једног дана неко буде осумњичен и изведен пред суд”, рекао је преживјели логораш и предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић, додајући да је недавна посјета предсједника Хрватске Зорана Милановића Дервенти и одликовање 103. бригаде ХВО-а “досипање соли на ране Србима”.

У Чардаку се 1992. године догодио велики масакр. Срби су убијени само зато што су хтјели да остану у својим кућама, каже градоначелник Дервенте.

“Када неко хоће да нас унесрећи, онда изабере да злочине чини на Божић, Васкрс, Мали Васкрс, Видовдан. У Чардаку је страдао велики број људи само зато што је хтио да остане код куће и то је, нажалост, коштало живота цијеле породице. Не знам одакле толика мржња у људима”, рекао је Симић.

За злочине над Србима у Дервенти изречене су судске казне од укупно 47 година. Највећу од 14 година добила је Азра Башић, која је мучила и убијала логораше, а Благоја Ђураша заклала ножем. Некадашњи чувар у логору Рабић Алмаз Незировић осуђен на шест година. Нихад Фриц на двије године, Ивица Перковић Мунгос на четири године, Есад Чавалић на пет, а његов брат Дервиш на пет и по година затвора.

Извор: ТВ К3

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: