Тишина, недостајање и туга: Годину дана од рафала који су угасили животе младих у близини Смедерева

Нешто мање од 40 сати након незапамћене трагедије у центру Београда у школи „Владислав Рибникар“, 60 километара даље, у селима код Младеновца и Смедерева, 4. маја пре годину дана, догодио се још један масакр у којем је страдало деветоро и рањено 12 углавном младих људи.

Две жртве Уроша Блажића биле су малолетне. Најмлађа је имала 14, а најстарија 25 година. Неки рањених још се нису у потпуности опоравили, а један од њих задобио је трајне последице – квадриплегију и остао потпуно непокретан. Годишњи помен жртвама масовног убиства које се догодило у ноћи између 4. и 5. маја у селима Мало Орашје код Младеновца и Дубона код Смедерева одржан је у суботу, 27. априла.
Те ноћи 2023. само дан после масовног убиства у београдској школи у којој је дечак убица К.К. усмртио деветоро вршњака и чувара, Блажић је пуцајући из атуоматске пушке прво у Дубони убио брата и сестру Милана (22) и Кристину (25) Панић и њиховог друга Далибора Тодоровића (25). Потом је у Малом Орашју усмртио Немању Стевановића (20), Лазара Миловановића (19), Марка Митровића (18), Александра Миловановића (17) и Николу Милића (14). Блажићеве жртве су те ноћи, 4. маја биле у групи од двадесетак младих окупљених поред логорске ватре. Пуцао је на све.

Милан, Кристина и Далибор су у Дубони добили на зиду школе, мурал. У непосредној близини клупе на којој су седели када су убијени постављена је и мермерна спомен плоча. Далибор је добио и Мурал на зиду Техничке школе у Младеновцу, коју је и похађао и који је само неколико дана након тога био оскрнављен. У Малом Орашју шесторица убијених младића уз мурал на згради Дома културе добила су и споменик, подигнут уз спомен обележје посвећено петнаесторици страдалих бораца у Другом светском рату.

Захваљујући тим обележјима, сви они су сада заједно, на једном месту, у селу где су рођени, расли, дружили се и где су у истом тренутку убијени. Дубона и Мало Орашје удаљена су осам километара или десетак минута вожње.

Две недеље након трагедије председник Србије Александар Вучић посетио је оба села и разговарао са породицама жртава. Више јавно тужилаштво у Смедереву подигло је оптужницу против Уроша Блажића због масовног убиства. Окривљени Урош Б. у време извршења кривичног дела није имао навршену 21 годину, због чега му, према Кривичном законику, није могуће изрећи доживоту казну затвора, већ максималну у трајању од 20 година, што је предлог тужилаштва.

Оптужницом су обухваћени и његов отац, ујак и брат од ујака из Крагујевца где је ухапшен. Тужилаштво предлаже максималну казну од по 20 година и за његовог оца.

За оптужене рођаке оптуженог, тужилаштво је предложило казне затвора од по шест година. Урош Блажић је на саслушању признао злочин, потврдио да није познавао људе у које је пуцао и додао да их је убио „јер су ружно говорили о његовој породици и њему“, али и да би „заплашио људе из тих села“.

Педесет дана после рањавања, живот је изгубио и Петар Митровић (25) један од шесторице рањених младића у Малом Орашју. Тада су тешко рањени Милош Јовановић (23), Јован Ранковић (21) и Немања Илић (20) а лакше Алекса Ђорђевић (21) и Никола Митровић (19). У Дубони су тешко повређени Невена Вујић (19) и Иван Ивковић (16) из Дубоне и Андријана Митровић (17) и Анђела Стевановић (17) из Малог Орашја, које су се те вечери затекле у Дубони. Међу повређенима су била и четири радника.

Јовица Стевановић (52) данас је квадриплегичар везан за кревет и инвалидска колица. Тешке повреде претрпели су и Миломир Мијаиловић (56) и његов брат од стрица Предраг (54). На том месту лакше је повређен Милан Пешић (32) из Велике Крсне. У сведочењима оштећених у које је Тањуг имао увид наводи се да је Урош Блажић био проблематичан, да је убијао комшијске љубимце и „нико му ништа није могао“ јер му је отац био војно лице па су га се људи плашили.

О његовом злочину у истрази сведочили су рањени и они који су успели да се спасу бежањем, наводећи да је Блажић након неколико испаљених рафала прилазио рањенима да провери да ли су живи, док је једној девојци пуцао у главу. У оптужници у коју је Тањуг имао увид, тужилаштво указује да је Блажић приликом извршења убистава поступао безобзирно, бездушно и сурово, неиспољавајући било какву емоцију. Пре убиства је написао „Идем да правим масакр“, што је спровео у дело непуних сат времена касније. Јован Митровић, брат убијених Петра и Марка Митровића у Малом Орашју организовао је у децембру акцију солидарности – хуманитарну трку ка манастиру Тумане коју је истрчао како би прикупио новац за опоравак тешко рањених у масовном убиству.

Том приликом прикупљено 4,5 милиона динара. Сличне акције покренули су и другари и рођаци страдалих из ФК Равни гај, било је и неколико мањих акција, али је Јованова за сада највећа хуманитарна активност потекла из села погођених трагедијом. Регулаторно тело за електронске медије позвало је пружаоце медијских услуга да и на годишњицу масовног убиства у селима Дубона и Мало Орашје затамне екране, односно обуставе програм у трајању од једног минута са текстом „3. и 4. мај 2023. Памтимо“. Екрани су били затамљени данас 3. маја у 8.41 у време масакра у Рибникару а исто ће се догодити и сутра у 22.32 када је Урош Блажић (20) почео свој крвави пир.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: